Postoji jedan dug koji se ne pojavljuje ni u jednom saopštenju o javnom dugu, ne ulazi u proračune deficita i ne komentariše se na konferencijama za novinare. To su fakture koje je država primila, čiji je rok plaćanja već istekao, i koje jednostavno nisu plaćene. Zaključno sa junom, one iznose 42,7 milijardi denara - oko 693 miliona evra.

Podatak dolazi iz Elektronskog sistema za prijavljivanje i evidenciju obaveza koji vodi Ministarstvo finansija. Za šest meseci dug je porastao za 26,4 miliona evra, od čega 17,5 miliona samo u drugom kvartalu. Prijavljene neplaćene račune ima 903 institucije.

Kome duguje država

Prema drugim javnim institucijama - 344,5 miliona evra. Prema privatnim firmama, udruženjima i nevladinim organizacijama - 315,2 miliona. Ova druga brojka je ona koju vredi zadržati, zato što iza nje stoje kompanije koje su isporučile robu ili uslugu, platile svoj porez i svog radnika, i potom čekaju.

Kada država duguje preko 300 miliona evra svojim dobavljačima, taj novac nije izgubljen - on je pozajmljen, beskamatno i bez ugovora. Firma koja čeka plaćanje mora da nađe gotovinu odnekud da bi pokrila sopstvene obaveze. To je likvidnosni pritisak koji se širi naniže kroz lanac, prema manjim firmama koje nemaju bankarsku liniju da ga izdrže.

Železnica predvodi

Apsolutni rekorder je „Makedonske železnice - Infrastruktura” sa dospelim obavezama preko 91,5 miliona evra. Odmah iza nje je AD MŽ „Transport” sa oko 83,8 miliona. Zajedno - preko 175 miliona evra od dve železničke kompanije.

Na trećem mestu je ustanova iz oblasti zdravstva za potrebe javnih zdravstvenih ustanova, univerzitetskih klinika, zavoda i urgentnog centra, sa 35 miliona evra. AD ESM duguje skoro 34 miliona, a njena podružnica za parno grejanje još 29,7 miliona. Javne zdravstvene ustanove kao celina duguju 134,2 miliona evra.

Zbirno, javna preduzeća i trgovačka društva u državnom vlasništvu duguju 271,5 miliona evra. Skopsko JP „Vodovod i kanalizacija” ima 13,8 miliona neplaćenih faktura.

Opštine rastu najbrže

Opštine duguju 93,2 miliona evra. Lane u istom periodu bilo je 64,7 miliona - dakle za godinu dana više za 28,5 miliona evra. To je najbrže rastući deo cele slike.

Najveći dužnici su Gostivar sa 14,8 miliona evra i Tetovo sa 14 miliona. U prvih pet su Saraj sa 4,2 miliona, Karpoš sa 4,1 milionom i Kisela Voda sa 3,9 miliona evra.

I tu se zatvara krug. Prema Programu ekonomskih reformi 2025-2027, planiran je kontinuirani rast transfera od države ka opštinama - 669 miliona evra ove godine, 716 miliona u 2027. Opštine dobijaju transfere, povremeno dobijaju i vanredne injekcije kojima se dug smanjuje, i potom ponovo padaju u nove dugove. Bivši gradonačelnik Velesa Ace Kocevski ukazuje da deo njih ne naplaćuje ni prihode koje po zakonu treba sam da prikuplja.

Ono što se ne broji, ne rešava se

Finance Think ocenjuje da su dospele, a neplaćene obaveze slaba karika fiskalne discipline i da se nivo skoro nije promenio od juna prošle godine. Institut predlaže da se one uključe u proračune javnog duga i deficita, i da se evidentiraju odmah čim nastanu.

To je tehnički zahtev sa političkom težinom. Ako 693 miliona evra neplaćenih faktura uđu u zvaničnu brojku za javni dug, stanje javnih finansija izgleda drugačije nego što izgleda sada. Institut traži i stroge sankcije za odgovorna lica u budžetskim institucijama koja preuzimaju obaveze van odobrenih projekcija ili bez obezbeđenih izvora finansiranja.

Sledeći presek dolazi krajem septembra. Ministarstvo finansija objavljuje stanje svaka tri meseca, što znači da je brojka dostupna, redovna i javna. Problem nikada nije bio u tome što se ne zna. Problem je što nekome ko čeka fakturu iz 2024. godine redovnost izveštaja nije uteha.