Deponija „Krasta”, gde završava smeće iz Kumanova, ponovo gori - i ponovo je održan sastanak. Gradonačelnik Kumanova Maksim Dimitrievski, zajedno sa predsednicom i delom članova Saveta, poslanicima i direktorom JP „Čistota i zelenilo”, juče se sastao sa meštanima Pčinje, Vinca i Studene Bare. Rezultat: obećanje dodatne mehanizacije i zemlje kojom će lokacija biti prekrivena.

„Opština Kumanovo angažovaće dodatne snage sa tehničkom mehanizacijom da izađu na teren, a zatražićemo pomoć od društveno odgovornih kompanija u gradu i dodatne količine zemljišta”, izjavio je Dimitrievski. Problem je, priznao je, decenijski, a ovog leta su ga pogoršale visoke temperature i „nedovoljna intervencija mehanizacijom” na samoj deponiji.

Šest meseci u dimu. Kako to izgleda s druge strane ograde, opisao je predsednik Mesne zajednice Pčinja Aleksandar Ilievski. Kotlina je obavijena dimom više od šest meseci, u njoj gravitira sedam sela sa preko 5.000 stanovnika, a dim se oseća na 30 kilometara, sve do Katlanova. „Mi se bavimo poljoprivredom i svaki dan smo više od 10 sati na njivama i udišemo toksični dim”, kaže on. Meštani tvrde da sve više ljudi ima plućne bolesti i upozoravaju da će, ako se ništa ne promeni, morati da se isele.

Isti dim stiže i do skopskih sela. Rade Spasovski iz Donjeg Konjara kaže da su ove godine više od 50 dana u dimu, da su skupili 500 potpisa i poslali zvanične dopise Vladi i Ministarstvu životne sredine. Dobili su obećanje da će deponija biti sanirana, ali ne i kada. Ministarstvo je jednom izašlo na teren i naložilo javnom preduzeću da sanira deponiju za 40 dana. Požari su se nastavili.

Iz JP „Čistota i zelenilo” kažu da gase požar koliko mogu, ali da o trajnom rešenju i izmeštanju deponije treba da odluče Opština i država. Opština, pak, trajno rešenje vidi u regionalnom sistemu za upravljanje otpadom: pretovarnoj stanici i fabrici za preradu otpada kod Svetog Nikole, za Istočni i Severoistočni region. Tenderska dokumentacija dostavljena je Kancelariji EU i čeka se mišljenje.

„Trenutno mi samo treba da kupujemo vreme”, rekao je Dimitrievski. Meštani to kažu drugačije. „Ovde ne vidimo rešenje sa dva dana mašina i zemlje”, kaže Ilievski, koji traži da se problem reši na višem nivou. Kada javno preduzeće čeka Opštinu, Opština čeka mišljenje EU, a Ministarstvo daje rokove koji se ne poštuju - ko tačno nosi teret osim ljudi koji dišu?

Kupljeno vreme ima cenu. Plaćaju je sedam sela i njihova pluća, dok je fabrika kod Svetog Nikole i dalje fascikla na nečijem stolu.