U Makedoniji je mehanizam „Femicide Watch” dosad razmotrio 92 slučaja. Od njih su 43 zvanično klasifikovana kao femicid ili pokušaj femicida. Brojku je saopštio šef Misije OEBS-a u Skoplju, ambasador Kilijan Val, na otvaranju dvodnevne Regionalne konferencije o femicidu u Jugoistočnoj Evropi, koja je juče počela u Skupštini.

Globalna slika je još mračnija. Prema procenama UN Women i Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC), 2024. godine u svetu je namerno ubijeno oko 83.000 žena i devojčica. Oko 50.000 njih, odnosno skoro 60 odsto, ubio je intimni partner ili član porodice. To je u proseku 137 žena i devojčica dnevno - jedna na svakih deset minuta. Poređenja radi, kod ubijenih muškaraca samo oko 11 odsto ubistava izvršio je partner ili član porodice.

Ubistvo je poslednja stanica, ne prva. Glavna poruka konferencije je da femicid ne počinje nožem ili pištoljem. Pre njega najčešće postoje pretnje, ljubomora, uhođenje, kontrola, neprihvatanje razlaza ili osveta posle prijave policiji. Drugim rečima - upozorenja koja je neko čuo, zapisao ili je trebalo da ih zapiše.

I tu dolazi neprijatni deo. Analize predstavljene na konferenciji pokazuju da institucije u zemlji i dalje imaju ograničene kapacitete za procenu rizika, što dovodi do kašnjenja mera zaštite pre nego što nasilje eskalira. Potpredsednica Skupštine Vesna Bendevska nazvala je statistiku poraznom i podsetila da Skupština ne samo da donosi zakone, već kroz nadzor i budžet treba da prati da li se oni sprovode i da li institucije imaju dovoljno resursa.

Upravo to je cilj mehanizma „Femicide Watch”: svaki slučaj multidisciplinarno raščlaniti i utvrditi gde su tačno podbacili policija, pravosuđe, centri za socijalni rad ili zdravstvo. U koliko od ta 43 slučaja je postojao signal koji je završio u fioci? Upravo na to pitanje mehanizam treba da odgovori.

Podaci imaju i svoju slabost. U nekim državama femicid se vodi kao posebna kategorija, u drugima samo kao ubistvo, pa stvarni broj žrtava može biti i veći. Konferencija se nastavlja danas, kada se očekuju zaključci, preporuke i sledeći koraci. Mera njihovog uspeha biće jednostavna: da li će institucije reagovati na prvu prijavu, a ne posle tragedije.