Od ponoći, litar eurodizela košta 104,50 denara. To je 5,50 denara više od prethodne cene od 99 denara, u jednom jedinom obračunu. Regulatorna komisija za energetiku donela je odluku u nedelju popodne, a ona važi od 00:01 časova 22. septembra.

U istoj odluci, benzini pojeftinjuju za 1,50 denar. EUROSUPER BS-95 sada košta 99 denara, a EUROSUPER BS-98 - 101 denar za litar. Time se dogodilo nešto što odavno nismo videli na makedonskim pumpama: dizel je skuplji od oba benzina.

Ekstra lako ulje za domaćinstvo pojeftinjuje za 7 denara i iznosiće 102,50 denara za litar. Mazut M-1 NS poskupljuje za 1,835 denara i nova cena je 50,078 denara za kilogram.

Zašto dizel, a ne nafta

Objašnjenje je u načinu obračuna, i vredi ga razumeti jer svaki put izaziva isto čuđenje. Regulatorna ne gleda samo u cenu sirove nafte. Ona koristi petodnevni prosek cene rafinisanog dizela na mediteranskom tržištu - a to je sasvim drugi proizvod sa sasvim drugom dinamikom.

Prošle nedelje rafinisani dizel na mediteranskoj berzi poskupeo je za 7 odsto zbog poremećenog snabdevanja sa Bliskog istoka i smanjenih rezervi. Istovremeno, dolar je ojačao u odnosu na denar za oko 1 odsto. Dok je sve to ulazilo u prosek, cena sirove nafte padala je treći dan zaredom - Brent, koji je nedavno bio iznad 108 dolara za barel, spustio se ka 103.

Dakle: nafta pada, dizel skače. Obe tvrdnje su tačne istovremeno, i upravo zbog toga svako saopštenje o poskupljenju izgleda kao da protivreči vestima sa berzi. Ne protivreči. Jednostavno, ono što se toči u rezervoar ne zove se nafta - nego rafinisani proizvod, sa svojim tržištem, svojim deficitima i svojim špekulantima.

Ono što ostaje vozaču jeste jednostavna aritmetika. Pun rezervoar od 50 litara dizela poskupeo je od sinoć do jutros za 275 denara. Za nekoga ko svakodnevno vozi na relaciji, to nije statistika sa berze - to je nedeljni trošak koji niko nije najavio.