OpenAI je u ponedeljak objavio da formira nezavisnu savetodavnu grupu za matematiku, smeštenu u Institutu za napredne studije u Prinstonu. Grupa se zove Savetodavna grupa za matematiku i veštačku inteligenciju, a zadatak joj je da matematičarima da glas u istraživanjima kompanije. Zvuči lepo. Problem je što je u istoj objavi OpenAI unapred napisao šta ta grupa ne sme da radi.

„Grupa neće biti odgovorna za savetovanje kako da tempiramo naš interni napredak u matematici” - to je formulacija sa bloga kompanije. Drugim rečima: komentarišite koliko hoćete šta smo uradili, ali tempo određujemo mi. Institut u Prinstonu to je potvrdio rečenicom koju vredi pročitati dvaput: „Iako ćemo davati savete, nemamo moć odlučivanja ni u jednoj kompaniji za veštačku inteligenciju, a odgovornost za odluke svake kompanije ostaje kod te kompanije.”

Kada jedan kontrolni mehanizam sam objašnjava da ne kontroliše ništa, vredi pitati šta zapravo kontroliše. Odgovor je, bar prema opisanim nadležnostima, percepcija: članovi će ocenjivati značaj rezultata i koordinisati njihovu objavu. To nije nadzor, to je uređivačka redakcija za saopštenja za javnost - samo sa boljim imenima na vratima.

Povod za celu priču je tvrdnja OpenAI-ja da je rešio jedan od Milenijumskih problema - Navje-Stoks, problem koji matematika čeka više od jednog veka - i da je isti interni model rešio još preko 100 otvorenih problema. Ako to izdrži nezavisnu proveru, to je istorijski trenutak za matematiku. Ako ne izdrži, to je najskuplje saopštenje za štampu u istoriji discipline. Upravo zato ko radi proveru nije tehničko pitanje.

A tu brojka postaje nezgodna. Grupa ima devet početnih članova, a od njih je samo jedan - Kamilo De Lelis iz samog Instituta - potpisao otvoreno pismo u kojem je 25 dobitnika Fildsove medalje upozorilo da laboratorije za veštačku inteligenciju sa takmičarskim rešavanjem problema ugrožavaju intelektualni rad. Kompanija je pozvala kritičare, ali ih je pozvala u odnosu jedan prema osam. Članovi ne primaju platu, smeju da savetuju i nepozvani, smeju javno da govore i sami odlučuju da li ostaju. Sve osim onoga što bi jedino značilo nešto: da kažu stop.

Ovo nije prvi put da zapadna tehnološka kompanija sama sebi sastavi telo koje će je ocenjivati. Balkan takvu šemu prepoznaje bez prevoda - komisije koje imenuje upravo onaj koga treba da kontrolišu, sa mandatom da pišu izveštaje koji nikoga ne obavezuju. Razlika je što se kod nas to zove politika, a tamo se zove upravljanje. Da li neko stvarno misli da će devet neplaćenih savetnika bez prava veta usporiti nešto što se kreće sa novcem od stotina milijardi?