Makedonski rubin konačno dobija pravni okvir. Ili preciznije - najavljuje se da će ga dobiti, jer ono što je ministarka energetike, rudarstva i mineralnih sirovina Sanja Božinovska rekla zanimljivije je od same najave.

„Makedonski rubin sada ne postoji, nije definisan nigde. Sve što se radi sada nije regulisano, zato mi želimo da ga regulišemo”, izjavila je Božinovska.

Pročitajte tu rečenicu onako kako je izgovorena. Kamen koji se godinama kopa, obrađuje, ugrađuje u nakit i prodaje kao makedonski specijalitet - pravno ne postoji. Nema definicije, nema utvrđene količine, nema evidencije vlasništva. Postoji samo na tržištu.

Šta donosi novi zakon

Novi Zakon o rudarstvu trebalo bi da bude izrađen do kraja oktobra, a javna rasprava je planirana za sredinu istog meseca. Prema savetniku za geološka istraživanja Filipu Petrovskom, zakon će regulisati kako se rubin može eksploatisati, ko može da ga eksploatiše i ko vrši kontrolu. Pravo na eksploataciju imaće i postojeći koncesionari i druga zainteresovana pravna i fizička lica.

Paralelno se gradi i sistem zaštite porekla. Geografska oznaka dobila je pravnu zaštitu 17. juna 2026. godine, Geološki zavod pripremio je elaborat, a najavljeni sistem predviđa sertifikate o poreklu sa QR-kodovima i javni registar proizvođača. Cilj je kamen sa proverenim poreklom, utvrđenim kvalitetom i dokumentovanom pričom iza sebe.

Ono što još uvek nedostaje jeste cena. Nema utvrđene cene po gramu ni po karatu. Izrađivač nakita Dean Škarkov rekao je to najdirektnije: godinama od države traže da im se obezbedi sirovina kako bi uopšte mogli da postoje.

Tu je i poenta koja ovu priču čini nečim više od administrativne vesti. Država sada želi da brendira, sertifikuje i promoviše kamen koji je dotad ostavila bez definicije. Majstori koji od njega žive čekali su godinama na isto. Pitanje nije da li je zaštita dobra ideja - očigledno jeste. Pitanje je ko će naplatiti vrednost koja se sada stvara: onaj ko ga kopa i obrađuje, ili onaj ko će napisati sertifikat.