U poliklinici „Bukurešt” u skopskom Karpošu, usred radnog vremena, dok je pregledao pacijentkinje, ginekolog Dejan Ognenović napadnut je u sopstvenoj ordinaciji. Medicinska dokumentacija pokazuje prelom drugog vratnog pršljena. Nekoliko sati kasnije počeo je da ima problema sa kretanjem i sa osećajem u rukama i vilici.

Napad se dogodio 16. septembra. Prema svedočenju lekara, muška osoba je ušla u ordinaciju, prvo mu uputila verbalne pretnje, a zatim ga udarila u predelu vrata. Slučaj je prijavljen policiji istog dana.

Ono što ovu priču udaljava od običnog incidenta jeste ono što joj je prethodilo. Nekoliko dana pre fizičkog napada, dve žene obučene u bele medicinske mantile ušle su i zalepile crnu traku preko kamera videonadzora u ordinaciji. Prethodno je bio presečen i internet-kabl. Kamere su, ipak, nastavile da snimaju nezavisno - i snimile su upravo te dve žene.

Motiv koji lekar navodi

Ognenović tvrdi da napad nije bio izolovan. Pre njega je dobijao pretnje, među njima i upozorenja da ne „krade pacijentkinje” od drugog lekara. Porodica otvoreno govori o rivalstvu oko ordinacija kao mogućem motivu. Ordinaciju je uzeo pod koncesiju pre dve i po godine.

Hoće li tvrdnja o konkurenciji izdržati? To je stvar istrage. Ali da bi se stiglo do nekakvog odgovora, istraga prvo mora da se vodi. A dosad su se iz MUP-a oglasili jednom rečenicom: da je 56-godišnjak prijavio fizički napad u zdravstvenoj ustanovi i da se preduzimaju mere. Ni reči o tome da li je neko priveden, šta su pokazali snimci, ili šta je urađeno u danima između presečenog kabla i slomljenog pršljena.

Ovo nije krajnja periferija. Ovo je javna poliklinika u Karpošu, u centru glavnog grada, sa videonadzorom koji je snimio pripremu napada. Ako se takav slučaj vodi sa jednim saopštenjem od jedne rečenice, šta ostaje za nekoga ko nema snimke, nema medicinsku dokumentaciju i nema porodicu spremnu da govori u javnosti?

Porodica sada traži javan odgovor od institucija: šta je preduzeto i šta planiraju da urade za bezbednost. Lekar kaže da strahuje ne samo za sebe, nego i za porodicu. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste zašto neko ko radi u zdravstvenoj ustanovi pod koncesijom države mora to pitanje da postavlja preko medija.