Na manje od sto kilometara od makedonske granice, kod Kožana, grčka državna elektroenergetska kompanija DEI i Amazon Web Services su 17. septembra potpisali obavezujući memorandum za data-centar u Agios Dimitriosu. Prva faza od 300 megavata priključne moći, sa opcijom da kompleks naraste do 1.000 megavata. AWS uzima objekat u zakup na 15 godina, DEI obezbeđuje zemljište, zgrade i energetsku infrastrukturu. U regionu koji je decenijama živeo od lignita, sada treba da se proizvodi računarska moć.

Za makedonske razmere brojke su teške za varenje. Širi plan DEI-ja za transformaciju regiona procenjuje se na oko 5,8 milijardi evra - to nije samo data-centar, nego ceo program. Ali za uporedbu: celokupni rashodi makedonskog budžeta za 2026. su oko 6,7 milijardi evra. Jedan grčki regionalni paket ekvivalentan je 86 odsto svega što naša država potroši za jednu godinu. Kapitalni rashodi kod nas su oko 650 miliona evra. Na vrhuncu izgradnje u Kožanima radiće oko 7.500 ljudi, a dugoročno se procenjuje najmanje 2.200 radnih mesta.

I nije samo Grčka. Evropska unija je u julu otvorila poziv za sedam AI-gigafabrika sa do 10 milijardi evra javnih para i najmanje još 20 milijardi privatnog kapitala - centri sa više od 100.000 naprednih procesora. Bugarska u Sofiji gradi AI-fabriku BRAIN++ od oko 90 miliona evra, povezanu sa institutom INSAIT, i nudi se pred američkim kompanijama sa nuklearkom Kozloduj i 80.000 IKT-specijalista. Rumunija razvija Black Sea AI Gigafactory. Srbija već ima državni data-centar i Nacionalnu platformu za umetnu inteligenciju u Kragujevcu.

A Makedonija? Imamo „Vezilku” - projekat u evropskoj EuroHPC-mreži koji treba da funkcioniše kao AI Factory Antenna, povezan sa grčkom Pharos AI Factory. To je pristup tuđoj infrastrukturi i znanju, što je dobro. Ali antena nije fabrika. Lokalnog računarskog kapaciteta, uporedivog sa onim što susedi grade, nema. Premijer Mickoski je na kraju avgusta saopštio da Vlada razgovara sa pet do šest investitora za data-centre, među njima i sa velikom multinacionalnom kompanijom. „Ovo je nova nafta”, rekao je tada.

Pa je došlo Pehčevo. Svih devet savetnika u Opštinskom savetu - pet iz VMRO-DPMNE i koalicije, trojica iz SDSM-a i jedan iz ZNAM-a - glasali su protiv inicijative za urbanističku proceduru za data-centar u Pančarevu. Jednoglasno, preko partijskih linija. Uzrok je u onome što savetnici i javnost nisu dobili: ime investitora, planirana moć, potrošnja vode i struje, sistem za hlađenje, konkretna korist za lokalnu zajednicu. To su legitimna pitanja i na najrazvijenijim tržištima. Ali pravi neuspeh je da je neko zahtevao da savet glasa za crnu kutiju. Ko je tako pripremio inicijativu?

SDSM ide korak dalje i traži moratorijum na nove strane komercijalne data-centre sa vodenim hlađenjem, a Venko Filipče je pozvao na „nacionalnu mobilizaciju” sa tvrdnjom da Vlada ne objavljuje investitore i uslove. Da uslovi nisu javni - to je tačno. Ali moratorijum pre nego što postoji i jedan projekat je odluka pre nego što ima šta da se odlučuje.

Ima i drugi deo priče koji se retko kaže: data-centar nije automatska formula za prosperitet. On je kapitalno i energetski intenzivan, a broj direktnih radnih mesta posle izgradnje ne mora biti proporcionalan sumi. Ako ostane samo objekat sa serverima koji troši struju i šalje podatke u svet, lokalna korist je ograničena. Zato pitanje za Makedoniju nije „da ili ne”, nego pod kojim uslovima, sa kakvom strujom, sa kakvom vodom i sa kojim javno objavljenim ugovorom.

Termocentrala „Agios Dimitrios” kod Kožana je zatvorena. Od 420 radnika na početku godine, u njoj je ostalo 58. Region ne čeka da debata završi, on gradi. Razlika između nas i njih svodi se na jedno: Grčka pita kako, a mi još pitamo da li.