Kada Evropa treba da reši krizu u kojoj je za jedan dan poginulo preko šezdeset ljudi, a Italija suspenduje Šengen sa Španijom, pitanje ko će držati telefon sa Rabatom nije protokolarno. Ursula fon der Lajen to je poverila Dubravki Šuici, evropskoj komesarki za Mediteran - političarki iz Dubrovnika, iz ovog našeg dela sveta.

„Dubravka Šuica je u kontaktu sa svojim marokanskim kolegom. Ubeđen sam da će naše blisko partnerstvo sa Marokom pomoći da se postignu konkretni rezultati“, saopštila je fon der Lajen. Paralelno, komesar za unutrašnje poslove Magnus Bruner koordinira operativnu podršku, uključujući i pomoć Fronteksa.

Šuica drži mediteranski portfelj od decembra 2024. godine. Pod njom su odnosi Unije sa južnim susedima - među njima i Marokom - partnerstva, bezbednosna saradnja i spoljna dimenzija migracijske politike. Drugim rečima: tačno ova kriza, i niko drugi u Komisiji nije bliže njoj.

Balkanska biografija na evropskom vrhu

Put dovde počinje 1990. godine, ulaskom u HDZ, nastavlja se preko gradonačelničke funkcije u Dubrovniku i potom u Evropskom parlamentu. Godine 2019. postala je kandidatkinja za potpredsednicu Evropske komisije zadužena za demokratiju i demografiju, potom potpredsednica Evropske narodne partije, i konačno komesarka za Mediteran.

Put nije bez senki. Hrvatski mediji godinama pišu o imovini vrednoj preko pet miliona evra, o spornim javnim trošenjima - među njima i renoviranju koje je ostalo upamćeno kao „zlatni toalet“ - o gradnji golf-igrališta na Srđu i o provali u porodični dom. Za njen politički stil upamćena je i rečenica: „Niko ne može biti veći Hrvat ili Hrvatica od mene i od mojih kolega iz HDZ-a.“

To je rečenica koju svako na Balkanu prepoznaje, nezavisno od toga sa koje strane granice ju je čuo. Kod nas se zove patriotizam kada ga koristi naš čovek i nacionalizam kada ga koristi tuđ.

Šta ovo znači za region

Najzanimljiviji deo nije biografija, nego funkcija. Mediteranski portfelj uključuje i spoljnu migracijsku politiku - istu logiku po kojoj Unija pregovara o granicama, vraćanjima i „partnerstvima“ sa trećim zemljama. Balkan nije Maroko, ali balkanska ruta zna isti postupak: Brisel plaća, sused čuva, a kada se sused uvredi, granica se slučajno otvara.

Da li će političarka iz regiona na evropskom vrhu to gledati drugačije od prethodnika? Ili je funkcija jača od biografije i na kraju se radi po istom obrascu? Odgovor neće dati saopštenja iz Brisela, nego ono što će se desiti sa granicom kod Seute sledeći put kada Rabat nešto poželi.