Portal "E-Usluge" na uslugi.gov.mk pao, pa se vratio. Ministarstvo za digitalnu transformaciju objasnilo da se radi o "tehničkoj intervenciji i nadogradnji opreme". Građani koji su čekali dokumenta imaju drugačije ime za to.

Na 21. aprila deo elektronskih usluga bio je nedostupan - koliko dugo i koje tačno, nije jasno. Ministarstvo najpre javilo da se "radi na otklanjanju", a zatim da portal ponovo funkcioniše. Između ta dva saopštenja, građani nisu imali ni uslugu ni objašnjenje.

I tu je problem: ovo nije obična veb-stranica. Preko ovog portala građani podnose aplikacije, plaćaju takse, prate postupke i očekuju da institucije budu dostupne bez fizičkog šaltera. Kada sistem padne, pada i poverenje u celu digitalnu administraciju.

Država je godinama prodavala digitalizaciju kao glavnu administrativnu reformu - e-identitet, elektronsko plaćanje, onlajn aplikacije, mobilna rešenja. Ali digitalizacija se ne meri brojem objavljenih usluga, već time da li te usluge rade kada su građanima potrebne.

Ključno pitanje je kako se planiraju ovakve intervencije. Ako je nadogradnja unapred poznata, javnost zaslužuje da zna kada će trajati, koliko dugo i šta da rade oni kojima je hitno. Ako je pak neplanirani problem - institucije moraju objasniti da li je infrastrukturni defekt, bezbednosni rizik ili preopterećenje.

Portal sada radi. Ali pitanje nije o jednom danu nedostupnosti. Ako država želi da građani zaista pređu sa šaltera na ekrane, mora da ponudi više od digitalne forme stare administracije.