Novi evropski sistem za ulaz i izlaz, poznat kao EES, trebalo je da ubrza granice. Umesto toga, čekanja na najvećim evropskim aerodromima su se udvostručila. Brojke dolaze iz analize zasnovane na podacima merenja aerodromskih redova, a one ne ostavljaju mnogo prostora za tumačenje.

Frankfurt: maksimalno čekanje u julu dostiglo je 120 minuta, naspram 60 minuta istog meseca lane. Minhen: sa 31 na 60 minuta. Amsterdam: sa 80 na 120 minuta. Znači, tačno dvostruko, na tri najprometnije tačke u Zapadnoj Evropi.

Koga tačno to čeka

Ovo je mesto gde priča prestaje da bude tuđa. EES traži od putnika koji nisu građani EU da ostave biometrijske podatke pri prvom ulasku - otiske, fotografiju, lične podatke. Makedonski pasoš je upravo u toj kategoriji. Odnosno, red od 120 minuta u Frankfurtu nije red u kojem stoje Nemci. To je red za nas.

Izvršni direktor Ryanaira rekao je ono što avio-kompanije misle: sistem je zamišljen tako da su ga samo u Evropi mogli smisliti. On traži prethodnu registraciju preko interneta i tvrdi da ozbiljnih gužvi ima na oko 15 aerodroma.

Sedamdeset sekundi na papiru

Evropska komisija uzvraća svojom brojkom: prosečna registracija traje oko 70 sekundi, a od pokretanja sistema evidentirano je 160 miliona ulazaka i izlazaka. Sedamdeset sekundi zvuči bezbolno. Pomnožite to jednim punim avionom od 200 putnika na jednom šalteru i dobijate više od tri sata - i odmah postaje jasno da problem nije u proseku, nego u tome koliko šaltera radi.

Da sistem ne funkcioniše kako obećava, najbolje govori sledeće: osam zemalja članica i Švajcarska zatražile su produženje privremenih izuzeća od dela provera, koja treba da isteknu u septembru. Kada države koje su uvele sistem traže odlaganje od sopstvenog sistema, to nije tehnička sitnica.

Ovog leta mnoge porodice iz regiona putuju baš preko tih aerodroma. Savet koji ne košta ništa: računajte na dodatni sat na granici pri prvom ulasku sa biometrijskom registracijom i ne kupujte kratke veze između dva leta. Sistem, bar zasad, ne čeka vas - vi čekate njega.