Tajvan će u ponedeljak napraviti ono što ni jedna država do sada nije napravila namerno: usporiće sopstveni internet. Ne zbog defekta, ne zbog napada - nego da vidi šta će se dogoditi sa ljudima kada veza oslabi. To je vežba, deo desetodnevnog vojnog manevra. I jedna je od najtreznijih stvari koje je neko napravio u poslednje vreme.

Istog dana tajvanska vojska simulirala je odbranu od kineskog desantnog iskrcavanja na Penghu - ostrvo koje je bliže samom Tajvanu nego kineskoj obali. Tajvanski stratezi ga vide kao prvu metu: uzmi Penghu i dobijaš bazu za dronove i rakete iz koje ti je celo ostrvo na dohvatu. Nije teorija zavere, to je geografija.

Usporeni internet je teži test

Vojska može da vežba iskrcavanja koliko želi. Ako građanin ne zna kako da se javi, kako da plati, kako da dobije informaciju kada mreža pada - ni jedan odbrambeni plan ne drži. Zato su vlasti unapred objavile šta neće biti zahvaćeno: bankomati, semafori, pozivi hitnim službama, fiksna telefonija i fiksni internet ostaju izvan vežbe.

Znači, neko je seo i napravio spisak onoga što mora da radi i u najgorem scenariju. To je razlika između države koja se priprema i države koja se nada.

Pitanje koje ostaje ovde

Tajvan odbacuje kineske teritorijalne pretenzije i ponavlja da samo stanovnici ostrva mogu da odlučuju o svojoj budućnosti. To je pozicija koja na Balkanu zvuči poznato - mali subjekt, veliki sused i stalno pitanje ko ima pravo da govori u nečije ime.

Ali ono što vredi ukrasti od Tajvana nije retorika, nego metod. Oni testiraju kako funkcioniše društvo kada se pokvari nešto osnovno. Da li kod nas neko uopšte zna šta pada prvo kada padne mreža?