Američki predsednik Donald Tramp je prošlog meseca tajno napustio Tursku vojnim avionom, dok je Bela kuća tvrdila da leti sa Air Force One. Razlog, prema napisanom u američkom mediju koji je video dokumente: iranska pretnja atentatom.

Scenario je gotovo filmski. Tramp se pred kamerama popeo u stari, svetloplavi Air Force One u Ankari. Zatim je, na samom aerodromu, prebačen vozilom za dostavu hrane do manjeg aviona, C-32A. Stari predsednički avion poleteo je kao mamac - sa novinarima unutra.

Novinari su leteli u praznom avionu

Oni koji su mislili da lete sa predsednikom dobili su uputstvo da spuste roletne na prozorima u delu za štampu. Ne samo novinari - i deo osoblja Bele kuće verovao je da je Tramp na brodu. Kada su kasnije pitali zašto su morali da sede sa spuštenim roletnama, Trampov odgovor bio je da je verovatno zato što je let bio opasan. Pa je dodao: „Ali ako ja idem, idete i vi. Tako?"

C-32A je sleteo u Britaniju oko 22:20, a stari Air Force One sa novinarima nekoliko minuta kasnije. Kako je tačno Tramp prešao iz jednog u drugi avion - to ostaje nejasno.

Tri aviona i jedno pitanje

U Ankaru je Tramp stigao nedavno renoviranim avionom koji je poklonio Katar, a neočekivano je otišao starim. To je otvorilo pitanje veće od same operacije: koliko je bezbedan novi avion? Reč je o Boeingu 747 koji je donirao Katar, renoviranom od strane odbrambene kompanije, obojenom u crveno, belo, tamnoplavo i zlatno prema željama samog Trampa. Trebalo je da služi privremeno dok Boeing ne isporuči novi Air Force One - isporuka koja godinama kasni.

Iz Bele kuće stigla je izjava da Amerika ima mnogo neprijatelja koji drže predsednika na nišanu i da se koriste sva sredstva za odbranu od tih pretnji. Pentagon zasad ćuti.

Ovakva operacija nije prvi put. Godine 2000. Bil Klinton je putovao u Pakistan neobeleženim avionom, a zvanični Air Force One služio je kao mamac. Razlika je u tome što tada niko nije tvrdio na društvenoj mreži da leti starim avionom „zbog starih dobrih vremena" - što je tačno ono što je Tramp napisao pre poletanja.

Znači, saopštenje nije bilo samo propust, nego deo maskiranja. Pitanje koje ostaje je jednostavno: ako bezbednosna služba smatra da je pretnja dovoljno ozbiljna da predsednika sakrije u vozilo za dostavu hrane, zašto je ista ta služba bila spremna da novinare stavi u avion koji je bio meta?