Iran neće otvoriti Ormuski moreuz dok Vašington ne promeni ponašanje i ne ispuni šest zahteva. Spisak je saopštio Mohamad Bager Zolgadr, sekretar iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, i on nije napisan za pregovarački sto. Napisan je da se čita kao uslov.

Prvo: prekid pretnji vrhovnom vođi. Drugo: trajno zaustavljanje američkih vojnih operacija protiv Irana i njegovih saveznika u regionu. Treće: povlačenje američkih pomorskih i vazdušnih snaga uključenih u ono što Teheran naziva blokadom. Četvrto: odšteta za štete od poslednjih sukoba. Peto: ukidanje američkih sankcija. Šesto: oslobađanje zamrznute iranske imovine.

Zolgadr tvrdi da su zahtevi volja iranskog naroda i poziva se na skupove širom zemlje u prethodnih šest dana. Poručuje da Savet od njih neće odustati ni u ratu, ni u pregovorima.

Sporazum koji je ostao na papiru

Postojao je memorandum od 18. juna, posredovan od Pakistana i Katara, koji je trebalo da zaustavi aktivne sukobe i otvori šire političke pregovore. Logika je bila prosta: Iran otvara Hormuz, SAD dižu pomorsku blokadu.

Memorandum nije sproveden. Obe strane optužuju da ga je druga prekršila. Time je moreuz od trgovačkog prelaza postao glavna alatka Teherana u odnosu sa Vašingtonom.

Pogledajte zahteve još jednom. Sankcije, zamrznuta imovina, povlačenje vojske, odšteta - to nisu uslovi za otvaranje morskog puta. To je ceo nerešen račun između Irana i SAD, spakovan u jedan spisak i vezan za jedan moreuz.

Kroz Hormuz prolazi značajan deo svetskog izvoza nafte. Kada taj deo stoji, cena ne čeka diplomatiju. I to je razlog zašto Teheran ne žuri - vreme radi za onoga ko drži slavinu, ne za onoga ko čeka da se otvori.

Balkan zna ovu scenu napamet. Kada se veliki svađaju oko nečega što treba svima, oni koji ništa nisu odlučivali prvi osete promenu. Da li će i ovog puta stići do nas pre nego što se pregovori završe - ili će stići pošto se završe?