Jutro u Moskvi koje još uvek traje. Serija eksplozija u ruskoj prestonici i okolini, u noći i ranom jutru 17. maja, aktivirale su sirene i haotično bežanje stanovnika iz uobičajenih naseljenih oblasti. Prema potvrđenim podacima - 3 poginula, 16 ranjenih. Brojke u ovakvim situacijama uvek rastu u narednim časovima.

Talas ukrajinskih dronova gađao je Moskvu i predgrađa Himki, Mitišči, Zelenograd i Krasnogorsk. Ruska protivvazdušna odbrana navodno je oborila 124 drona oko prestonice - brojka koja sama po sebi govori o obimu napada. Aerodrom Šeremetjevo privremeno je prekinuo operacije.

Žrtve su klasičan primer kako „uspešna odbrana” ne znači nula štete. Žena je poginula u Himkima kada je dron udario u privatnu kuću. Dvojica muškaraca u Mitiščima ubijena su otpacima oborenog drona koji su pali na gradilište. To je realnost vazdušne odbrane: čak i kada sistem radi, nešto pada. I to nešto pada na ljude koji pokušavaju da žive normalno.

Gradonačelnik Moskve na telefonskoj konferenciji za novinare izjavio je: „Registrovana je manja šteta na mestima udara”. To je standardno nisko-tonsko saopštenje ruskih vlasti - koje radi u gradu, ne radi u predgrađima. Šum eksplozija u Mitiščima, snimci zapaljenih stambenih blokova i tri tela nisu „manja šteta”.

Rat je dosegao tačku u kojoj napadi na glavne ruske gradove više nisu vest. To je rutina. To je ono što iznenađuje svet - ne sam napad, već normalizacija napada. Balkan, koji je preživeo sopstveno bombardovanje u 90-im, to razume bolje od drugih. U početku ti se čini katastrofalno. Zatim je svakodnevno. I u jednom trenutku ti je normalno. To je najveća pobeda rata - kada užas postane rutina.