Dve nezavisne prognosticke kuce, dva proracuna, jedan zakljucak: zima 2026/2027 u Evropi donece znatno manje snega od proseka. Uzrok sedi na drugom kraju planete, u toplim vodama tropskog Pacifika.

El Ninjo, ciklus koji se javlja kada je voda tropskog Pacifika neuobicajeno topla, ne ostaje tamo gde pocinje. On pomera velika atmosferska strujanja koja odlucuju kuda ce krenuti oluje, gde ce pasti kisa i gde ce se spustiti hladan vazduh. Sadasnji uslovi su vec izrazeni, a modeli pokazuju da bi vrhunac mogao doci krajem jeseni ili pocetkom zime. Ako se prognoze potvrde, ovo ce biti medu najjacim epizodama do sada zabelezenim.

Sta to znaci za nase planine

Kod jakog El Ninja sema je prepoznatljiva: cesce strujanje toplog atlantskog vazduha ka kontinentu, pojacani sistemi visokog pritiska na jugu i temperature koje su na nizim nadmorskim visinama jednostavno previsoke da bi se sneg zadrzao. Evropski model ECMWF predvida slabu snezncu sezonu za najveci deo kontinenta, sa izuzetkom planinskih masiva poput Alpa i hladnijih severnih i severoistocnih podrucja.

Prognoza za skijasku sezonu zavisi od visine. Iznad 1.800 do 2.000 metara, izgledi za kvalitetnu prirodnu sneznu podlogu ostaju solidni. Ispod te granice, dominantno blago atlantsko strujanje ne ostavlja mnogo prostora.

Mesec po mesec, bez poboljsanja

Decembar donosi ispodnormalne kolicine snega u niskim predelima u najvecem delu Evrope, osim na krajnjem severu - zapadna i jugozapadna strujanja donose vlagu, ali i previsoku temperaturu. Januar ne donosi promenu: grebeni visokog pritiska na jugu se zadrzavaju. Februar, mesec kada obicno padne najvise, prema modelu donosi najveci deficit upravo u centralnoj, zapadnoj i juznoj Evropi.

Britanski model UKMO pokriva period novembar-januar i dolazi do iste slike, sa jednom razlikom - ne predvida ni povecan sneg u visim predelima centralnog dela. Novembar ce prema njemu doneti rasprostranjen deficit i izuzetno kasan start sezone, cak i u planinama.

Manje ne znaci nimalo

Ovo je deo koji se najcesce gubi u prevodu. Ispodnormalne kolicine ne znace zimu bez snega. Znace manje od istorijskog proseka - podrucje koje obicno dobija jedan metar godisnje, u ovakvoj sezoni moze zavrsiti sa dvadesetak santimetara. Pojedinacni hladni talasi i obilne snezne epizode ostaju sasvim moguci; sezonske prognoze pokazuju trend, ne datum.

Vredi znati i sta ove brojke nisu. One su dugorocne sezonske procene, napravljene tri meseca unapred, a atmosfera se retko drzi rasporeda. Ali kada dva nezavisna modela, evropski i britanski, pokazuju isti smer, to je signal koji i najskepticniji citalac tesko odbacuje.

Za region gde zimski prihodi sa planina nisu rezervni budzet nego glavni, i gde se voda iz sneznog pokrivaca trosi celo leto, ovo nije prognoza za skijanje. Ovo je pitanje za prolece.