Dvojica prijatelja koji su se upoznali na takmičenjima u hakovanju kao tinejdžeri prikupili su 71 milion dolara (oko 62 miliona evra) za laboratoriju koja postoji manje od godinu dana. Investiciju vode Index Ventures i Ribbit Capital, uz učešće Sare Guo iz Conviction Partnersa. Kompanija se zove Enigma i do ponedeljka je radila u tajnosti.

Džonatan Džejkobi, najmlađi zaposleni u istoriji Microsofta, i njegov dugogodišnji prijatelj Gal Niv upoznali su se na hakerskim takmičenjima, a zatim zajedno služili u elitnoj izraelskoj Jedinici 8200, gde su radili na istraživanju sajber-bezbednosti. Kada su rešili da osnuju firmu, izabrali su robotiku - oblast u kojoj nisu imali nikakvo direktno iskustvo.

To nije skromnost, to je deo prodajne priče i investitori to otvoreno kažu. „Ima mnogo insajdera iz robotike koji učestvuju u sledećem talasu otelotvorene inteligencije, ali Džonatan i Gal su autsajderi - oni nisu robotičari. To im ostavlja više prostora za originalnost”, kaže Šardul Šah, partner u Index Venturesu.

Razlika u pristupu je stvarna. Druge firme uče robote preko miliona snimaka sa interneta, preko kompjuterskih simulacija ili preko rukavica sa senzorima koje snimaju kako čovek hvata predmet. Enigma kreće sa drugog kraja: ne šta robot ume, nego kako čovek želi da razgovara sa njim.

Da bi to saznala, laboratorija pušta preko 100 sopstvenih robota smeštenih u hangarima u Izraelu i Kaliforniji, kojima će svako na svetu moći da pristupi preko interneta. Roboti crtaju četkicom, bore se međusobno mačevima i izvode jednostavne hemijske eksperimente mešajući tečnosti u tikvicama. I ruke i modeli su, tvrdi firma, napravljeni od nule.

Džejkobi objašnjava cilj slikom dugmeta za jačinu zvuka u automobilu. „Ako moraš da opereš sudove i potrošiš 15 minuta objašnjavajući robotu gde da stavi sve, svako dođe do trenutka 'Ajde, uradiću sam'”, kaže on. „Upravo sada su svi na toj tački - čak i sa najsposobnijim modelima.” Pitanje koje laboratorija postavlja jeste da li se sa robotom razgovara, pokazuje mu se video ili mu se vuče prstom po ekranu.

Problem sa ovakvim eksperimentom je što je otvoren na oba kraja: skupljaš podatke, ali ne znaš unapred šta ćeš naći. Džejkobi to ne krije. I ne kaže čemu će tačno služiti proizvod - kaže samo da već sarađuju sa firmama iz zdravstva, logistike i zabavne industrije. Dakle, 71 milion za pitanje koje još nema odgovor, a to je dovoljno da se zatvori runda u ovoj fazi tržišta. Balkanski osnivači koji godinama jure prvu rundu sa gotovim proizvodom i platežnim klijentima neka naprave sopstveni račun koliko vredi mreža poznanstava.