Diplomatski samiti obično se završavaju zajedničkim fotografijama, ispraznim komunikeima i poklonima iz učtivosti - vaza, knjiga, lokalni specijalitet. Ali turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rešio je da razbije protokol samita NATO-a u Ankari na svoj način: svakom lideru poklonio je revolver i kutiju municije, pri čemu je svako oružje bilo ugravirano imenom dobitnika.

Gest je čista Erdoganova režija - poruka umotana u poklon. Turska je među najvećim proizvođačima oružja u alijansi i baš tako želi da se gleda: ne kao zemlja koja traži zaštitu, nego kao zemlja koja je pruža. Pokloniti pištolje saveznicima na vojnom samitu nije suptilno, ali nije ni trebalo da bude.

Komedija je došla potom, kada su se pokloni sudarili sa realnošću evropskih zakona o oružju. Nemački revolver, namenjen kancelaru Mercu, morao je da bude prebačen u nemačku ambasadu radi legalnog uvoza pre nego što završi u zvaničnoj zbirci poklona. Britanski premijer Kir Starmer jednostavno je ostavio svoj revolver u Turskoj kako bi izbegao problem, jer bi strogi britanski zakoni o oružju bili prekršeni već samim unošenjem. Erdogan je priložio i dokumente za izvoznu dozvolu, ali nekoliko zemalja se ipak zapletlo u sopstvenim propisima.

I tu je mala, ali oštra pouka. Dok jedni lideri moraju da trče kod advokata da bi smestili jedan pištolj po zakonu, gest je pokazao dve suprotne kulture u jednoj prostoriji - jednu gde je oružje simbol moći i poklanja se sa ponosom, drugu gde i jedan revolver traži više dozvola nego što vredi. Na Balkanu, gde oružje često leži po kućama bez ikakve dozvole, ova scena deluje skoro kao priča iz drugog sveta. A ipak svi su sedeli za istim stolom.