Rosatom će Indoneziji prodavati struju iz plutajućih nuklearnih elektrana - prvi megavati tek za pet godina

Državna korporacija „Rosatom” i indonežanska kompanija PT Pembangkit Listrik Nuklir potpisale su ugovor o snabdevanju električnom energijom istočnog dela Indonezije putem plutajućih nuklearnih energetskih blokova. Ugovor je potpisan u Moskvi, na marginama Ruske energetske nedelje, a ruska strana ga je odmah proglasila svetskim presedanom: prvim izvoznim projektom za isporuku struje iz ovakve elektrane.

Brojke su, kada se marketing stavi na stranu, skromnije od naslova. Ugovor predviđa dva plutajuća bloka PEB-100, ukupne snage 200 megavata, za potrošače na severu ostrva Halmahera, u regionu Severni Maluku. Elektrane će koristiti brodske reaktore iz porodice RITM. Prvi megavati očekuju se pet godina nakon što stupe na snagu osnovni uslovi ugovora. Dakle, ne sutra, i ne sledeće godine.

Projekat se, prema potpisnicima, realizuje u formatu „biznis sa biznisom”, isključivo privatnim investicijama i bez novca iz državnog budžeta Indonezije. Generalni direktor „Rosatoma” Aleksej Lihačov rekao je da se saradnja sa Indonezijom „razvija veoma dinamično” i da je ovo „prvi svetski izvozni ugovor za isporuku električne energije iz plutajućeg nuklearnog energetskog bloka”. Jedan od indonežanskih investitora lično se zahvalio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na, kako je rekao, plodnoj saradnji.

Širi kontekst. „Rosatom” od 2020. koristi plutajuću elektranu „Akademik Lomonosov”, a prema kompaniji trenutno ima 27 aktivnih gradilišta u devet zemalja, uključujući prvu izvoznu malu nuklearnu elektranu u Uzbekistanu. U svetu je, prema „Rosatomu”, u fazi projektovanja oko 80 sličnih koncepata. Zapad sankcioniše Rusiju, a ruska nuklearna industrija u međuvremenu sklapa ugovore od Centralne Azije do Pacifika.

Ostaju pitanja kojih nema u saopštenjima. Indonezija je zemlja čestih zemljotresa i cunamija, a nuklearni reaktor stajaće usidren uz njenu obalu. Ko će odgovarati ako nešto krene naopako - privatni investitor, Moskva ili Džakarta? I koliko će od „ugovora veka” ostati kada za pet godina dođe vreme za prvi megavat?

Na Balkanu je nuklearna energija tema koja se više pominje nego što se gradi. Indonezija je odlučila da ne čeka - već da joj elektrana stigne morem. Koliko bi balkanskih država prihvatilo da im nuklearna elektrana stigne brodom, i od koga bi je kupile?