„Svaki građanin duguje po 2.620 evra” - ovako izgleda naslov kada se uzmu najnoviji podaci Narodne banke i podele sa brojem stanovnika. Neto spoljni dug Makedonije na kraju juna iznosio je 4,763 milijarde evra, ili 25,9 odsto projektovanog BDP-a. U odnosu na mart veći je za 30 miliona evra, odnosno 0,6 odsto.

Cifra po glavi je efektna, ali nije tačna slika. Više od polovine tog duga nije dug države. Prema Narodnoj banci, 58,2 odsto neto spoljnog duga otpada na privatni sektor - firme i banke koje su se zadužile u inostranstvu. Niko vam ne šalje uplatnicu na 2.620 evra.

Cifra koja je duplo veća

U istom saopštenju postoji podatak koji privlači mnogo manje pažnje, a govori više. Negativna neto međunarodna investiciona pozicija zemlje na kraju juna dostigla je 8,986 milijardi evra - 48,9 odsto projektovanog BDP-a. Samo za tri meseca produbila se za 134 miliona evra. Jednostavnije rečeno: Makedonija prema inostranstvu ima mnogo više obaveza nego potraživanja i imovine van zemlje.

To nije alarm za bankrot, već dijagnoza modela. Privreda koja raste preko stranih investicija, uvoza i zaduživanja kod spoljnih kreditora imaće ovakav bilans. Pitanje je da li raste i ono što se vraća - izvoz, profit koji ostaje kod kuće, domaće investicije. Ako rastu samo obaveze, 134 miliona za jedan kvartal dovoljan su razlog da neko objasni gde odlazi razlika.