Banke u Makedoniji postaju sve veće, a krediti rastu brže od novca koji građani i firme štede. Prema najnovijim podacima Narodne banke, ukupni krediti u avgustu viši su za 13,6 odsto nego u istom mesecu prošle godine, a depoziti za 9 odsto. Krediti su već iznad 9,7 milijardi evra, depoziti oko 11,1 milijardu. Razlika u rastu je 4,6 procentnih poena - i to traje.

Kod građana je slika dvostruka. Depoziti stanovništva godišnje su porasli za 10,2 odsto, ali su samo u avgustu pali za 0,4 odsto u odnosu na jul. Istovremeno, krediti stanovništva rastu za 12,3 odsto godišnje. Potrošački za 12,2 odsto, a stambeni čak za 16,2 odsto.

Kompanije idu još brže. Njihovi krediti porasli su za 15,1 odsto za godinu dana, više nego dvostruko brže od njihovih depozita, koji su viši za 6,1 odsto. Ceo rast korporativnog kreditiranja u avgustu je u denarima. Ukupna aktiva banaka na kraju juna dostigla je 15,5 milijardi evra, oko 1,5 milijardu više nego pre godinu dana.

Šta kupuju ti krediti?

Pitanje nije da li su banke likvidne - depozitna baza je i dalje veća od kredita, a sistem ima i druge izvore. Pitanje je šta ovaj rast proizvodi. Kredit za mašinu znači proizvodnju, izvoz, radna mesta. Potrošački kredit znači da se danas troši plata koja će se zarađivati narednih godina.

Stambeni krediti su posebna priča. Rast od 16,2 odsto ne znači da se kupuje 16 odsto više stanova. Ako stanovi poskupljuju, za isti stan jednostavno treba veći kredit. Tada broj koji izgleda kao prosperitet može da bude isti stan, plaćen dužom ratom.

Bankarski bilansi rastu iz meseca u mesec. Da li tako rastu i porodični, to ne piše u mesečnom saopštenju o monetarnim kretanjima. A upravo taj broj - koliki deo plate odlazi na rate - jeste onaj koji svako domaćinstvo oseti na kraju meseca.