Izvrsni komitet UEFA, na sednici odrzanoj u Solunu, odlucio je da se finale Lige Evrope 2029. godine igra na Nacionalnom stadionu kod Beograda. Datum je 23. maj 2029. godine. Ista sednica dodelila je finale 2028. godine Nacionalnoj areni u Bukurestu.

Dva finala jedno za drugim u Jugoistocnoj Evropi. To je pomeranje koje nema veze ni sa kakvom politickom porukom - ima veze sa kapacitetom, infrastrukturom i sa tim koji gradovi trenutno imaju nove velike stadione, a koji nemaju.

Stadion koji jos uvek ne postoji

Ovo je deo koji se u saopstenjima pominje najtise. Nacionalni stadion kod Surcina jos uvek je u izgradnji. UEFA dodeljuje finale objektu koji postoji kao gradiliste, planovi i rokovi - s tim sto je rok 2029. godina, sto je dovoljno vremena ako sve krene kako treba.

Takve odluke nisu neuobicajene u evropskom fudbalu, ali nose i sopstveni rizik: dodeljeno finale postaje i rok i pritisak. Ako gradnja kasni, kasnjenje vise nije domaca tema, nego tema kojom se bavi Nion.

Ono sto region realno dobija

Finale Lige Evrope nije finale Lige sampiona, ali nije ni mali dogadaj. To je jedna noc sa nekoliko desetina hiljada gostiju u gradu, avioni, hoteli, prenosi u sto zemalja, i cela nedelja u kojoj je region u sportskim vestima iz drugog razloga.

Iz Skoplja gledano, vredi primetiti nesto drugo. Infrastruktura donosi ovakve odluke. Ne lobiranje, ne prestiz, ne izjave - nego da li zemlja ima objekat koji ispunjava uslove. Bukurest ga ima, Beograd gradi. Pitanje za svakoga ko ceka nesto slicno u Makedoniji nije kada ce doci red, nego sta konkretno postoji da bi taj red dosao.

U 2029. godini Balkan ce biti domacin jednog evropskog finala. To je prava vest i dovoljna sama po sebi - bez svih onih koji je vec pretvaraju u nesto drugo.