Preko 11,5 miliona evra. Toliko košta, barem budžet, jedna garancija od banke u stečaju koju niko na vreme nije proverio. Finansijska policija podnela je krivičnu prijavu protiv stranog državljanina i njegove firme za projekat u Kičevu koji je završio kao udžbenički primer koliko se lako probijaju državne kontrole.

Šema je sramno jednostavna. Firma je, na javni poziv, podnela bankarsku garanciju od azerbejdžanske „Muganbank“ - ali prećutala da je banka već ušla u stečajni postupak. Garancija, drugim rečima, u trenutku podnošenja već nije vredela ništa. Niko na suprotnoj strani to nije primetio na vreme.

Cena tog previda je dvostruka. Izgubljeno je 9.474.132 evra evropskih IPA sredstava, namenjenih za rehabilitaciju i proširenje kanalizacione mreže u Kičevu - pare koje sada država mora da pokrije iz sopstvenog budžeta. Tome se dodaje i 127.425.036 denara direktne štete budžetu, ili oko dva miliona evra. Dodatno, izvođač je angažovao podizvođače bez dozvole Ministarstva finansija, suprotno uslovima ugovora sklopljenog 2023. godine.

Krivična prijava je za zloupotrebu postupka javnih nabavki, a predmet je u Osnovnom javnom tužilaštvu u Skoplju. Ali pitanje koje ostaje da visi nad celom pričom nije da li će stranac odgovarati - već ko je sa domaće strane potpisao, proverio i odobrio garanciju od banke koja propada. Jer prevara uvek traži dvojicu: jednog koji laže i jednog koji neće da gleda.

A evropske pare nisu beskonačne. Svaki izgubljeni IPA evro je evro koji se neće vratiti, a račun, kao i obično, plaća građanin - ne onaj koji je potpisao.