Kada država evakuiše svoje građane iz ratne zone, niko ne očekuje cenkanje. Ali način na koji su plaćeni evakuacioni letovi sa Bliskog istoka otvara pitanja koja nemaju veze sa humanošću, a sve sa javnim novcem. Ministarstvo spoljnih poslova platilo je ceo milion evra unapred - 100 odsto avans, umesto zakonom dozvoljenih 20.

Prema nalazima Centra za građanske komunikacije, avans nije bio obezbeđen ni bankarskom garancijom. To znači, kako primećuju, da ugovorni organ „praktično ostaje bez ikakve zaštite ako izvođač zakasni, delimično isporuči ili uopšte ne isporuči“. Na jeziku običnog čoveka: da je nešto krenulo naopako, taj milion jednostavno nije imao ko da vrati.

Još zanimljivija je procedura. Tender je počeo 4. marta, jedinu ponudu dala je firma „Avialog“ iz Skoplja 6. marta - i istog dana su završeni pregovori, potpisan ugovor i izvršeno plaćanje. Ponuda od 975.610 evra gotovo savršeno se poklopila sa procenjenom vrednošću, sa odstupanjem od svega 0,33 odsto. Ekonomski operateri imali su manje od 24 sata da pripreme ponudu za posao vredan milion evra.

I detalj za kraj: četiri leta prevezla su 42 strana državljanina, iako je ugovor predviđao makedonske građane. Niko ne spori da je ljude trebalo izvući iz opasnosti - to je dužnost države. Ali hitnost nije dozvola da se sva pravila izbace kroz prozor. Jer sledeći put kada se kaže „nemamo vremena za procedure“, vredi se zapitati - vreme za procedure, ili vreme za proveru kuda odlaze pare?