Građani su platili 73 miliona evra za lična dokumenta za pet godina. Ministarstvo unutrašnjih poslova potrošilo je samo 29 miliona. Razlika od 44 miliona evra ostaje bez objašnjenja - jer su ugovori proglašeni za „poverljive“. To je suština novog istraživanja Centra za građanske komunikacije, i to je priča stara koliko i sama administracija kod nas.

Izradu pasoša radi nemačka firma Giesecke+Devrient, sa ugovorom koji MUP krije u celosti - ne znaju se uslovi, izmene, pravni osnov, niti čak koliko se dokumenata naručuje godišnje. „Bez da se znaju količine, ne može da se proceni da li je cena razumna ili je ugovor ekonomski opravdan“, primećuju istraživači. Teško je sporiti se sa tom logikom.

Još zanimljivija je istorija. Originalni tender je iz 2005. godine - star 21 godinu. Od 2018. do 2020. napravljeno je pet neuspešnih pokušaja novog tendera, posle čega je MUP jednostavno nastavio da pregovara bez javne konkurencije. Dve decenije bez objavljenog tendera za nešto što plaća svaki građanin - a sve to spakovano u magičnu reč „poverljivo“.

Bazen koji je postojao samo na papiru

Isti obrazac se ponavlja i kod manjih projekata. Školski bazen u Čairu, vredan 890 hiljada evra, proglašen je za 100 odsto završen 21. novembra 2025 - istog dana kada je opština dobila izveštaj nadzora da su radovi nedovršeni, bez struje i vode. Bazen je zapravo otvoren tek šest meseci kasnije. Umesto kazne za kašnjenje, rok je dvaput produžen na zahtev izvođača, koji je potom aplicirao za još jedan bazen na drugoj školi.

Sve ovo nije slučajnost, već sistem. „Poverljivo“ postaje paravan iza kojeg nestaju milioni, a „završeno na papiru“ je zvaničan pečat na nečemu što ne postoji. Pitanje nije da li ima zloupotrebe - već zašto institucijama treba građansko udruženje da otkrije ono što bi same trebalo da kontrolišu.