Socijalna pomoć postoji za one koji nemaju. Ali državna revizija otkriva da je deo nje godinama odlazio i kod onih koji nisu ispunjavali osnovni zakonski uslov - a račun, kao i obično, plaća budžet. Državni zavod za reviziju utvrdio je neosnovano isplaćenih oko 236.000 evra samo u 2024. godini.

Brojke iza te sume govore o sistemu koji ne razgovara sam sa sobom. 235 lica istovremeno je primalo i penziju i socijalnu pomoć. Jedanaest je dobijalo starosnu pomoć bez da ispunjava uslove za godine starosti - šteta od 52.000 evra. Dvanaest je nastavilo da prima zagarantovani minimalni prihod uprkos tome što su imali pravo na nadoknadu za nezaposlene, a da sistem to ne primeti.

Razmere su velike. U 2024. godini za socijalna novčana davanja potrošeno je oko 10 milijardi denara (162 miliona evra) za oko 113.666 korisnika - 15 odsto budžeta Ministarstva za socijalnu politiku. U toj masi, kontrola je bila više na papiru nego na terenu: izostale kućne posete, neredovni godišnji pregledi prava, i - detalj koji govori sve - dosijei sa osetljivim podacima o građanima čuvani u kartonskim kutijama i po hodnicima.

Revizija zaključuje da nema sistematskog praćenja isplata i vraćanja, niti koordinacije između ministarstva i centara za socijalni rad. Drugim rečima, kad neko uzme nešto što mu ne sleduje, obično nema mehanizma da se otkrije, a još manje da se vrati.

Tu vredi trezvenost. Ovo ne znači da svaki korisnik socijalne pomoći laže - ogromna većina zaista zavisi od nje da preživi. Problem nisu siromašni, već država koja ne ume da razlikuje onog ko ima pravo od onog ko nema. A svaki evro koji nestane tamo gde ne treba je evro manje za onog ko zaista nema ništa.