Malo kuhinja na svetu balansira toliko mnogo suprotnosti na jednom tanjiru kao tajlandska. Slatko, slano, kiselo, gorko i ljuto - sve to istovremeno, u istom zalogaju. I suprotno reputaciji da je složena, veliki deo nje pravi se kod kuće za dvadesetak minuta, ako imaš prave sastojke i strpljenja za prvi pokušaj.

Srce tajlandskog ukusa nije u nekoj mističnoj tehnici, već u nekoliko sastojaka koji menjaju sve. Limunska trava daje citrusni dah, galangal - koren sličan đumbiru - nosi smolastu oštrinu, listovi kafir limete mirišu na nešto što se ne može opisati, a tajlandski bosiljak (drugačiji od mediteranskog, s notom anisa) dodaje se na kraju da ostane svež. Riblji sos daje umami, tamarind - onu karakterističnu kiselo-slatku pozadinu.

Za početak, nekoliko klasika vredi truda. Tom Ka Gai je kremasta supa od kokosa sa piletinom, dovoljno plemenita za goste, a jednostavna za kuću. Som Tam, salata od zelene papaje, tuca se u avanu i igra na sve ukuse odjednom. Pad Taj sa škampima - pirinčani rezanci sa jajetom, klicama, kikirikijem - verovatno je najpoznatije tajlandsko jelo na svetu. A za one koji vole ribu, losos u crvenom kariju sa kokosovim mlekom gotov je brže nego što mislite.

Tehnika, ako uopšte može tako da se nazove, svodi se na slojevitost. Počinje se sa kari-pastom od ljutih papričica, luka, galangala i začina; sveže biljke se dodaju poslednje, dok kokosove supe samo krčkaju, ne vri jako. Brzo prženje na visokoj temperaturi radi ostatak.

I nije samo ukus - tu ima i zdrav bonus. Povrće nosi vitamine i minerale, galangal pomaže varenju, limunska trava smiruje, a ljute papričice razbuđuju cirkulaciju. Drugim rečima, to je jedna od retkih kuhinja gde se „ukusno“ i „korisno“ ne svađaju na istom tanjiru.