Jedan minut. Toliko je, tvrde lekari, dovoljno da prekineš krug stresa u koji telo ulazi a da ga ne pitaš. Ne aplikacija, ne sprava, ne pretplata - samo svesno disanje, nešto što nosiš sa sobom ceo život, a retko ga koristiš namerno.

Tehnika je jednostavna do nepristojnosti. Udišeš polako kroz nos nekoliko sekundi, kratko zadržiš vazduh, a zatim izdišeš kontrolisano - izdah da traje duže od udaha. Mnogi smatraju da pomaže da staviš dlan na stomak, da budeš siguran da vazduh stiže do donjeg dela pluća, umesto da dišeš plitko samo grudima.

Zašto uopšte funkcioniše nešto tako prosto? „Dovoljan je jedan minut svesnog disanja“, kaže dr Paćeko Galvan, specijalista pulmologije i interne medicine, „da se prekine automatski ciklus aktivacije.“ Kada usporiš disanje i produžiš izdah, aktivira se parasimpatički nervni sistem - onaj koji telu daje signal da može da se odmori i oporavi.

Neuronauka poslednjih godina potvrđuje ono što su stare prakse znale odavno: svesno disanje utiče na pažnju, memoriju i regulaciju emocija. Suprotno - brzo, plitko disanje grudima - šalje mozgu signal za opasnost, aktivira hormone stresa i ubrzava puls. Drugim rečima, način na koji dišeš nije posledica tvog stanja; on je i njegov uzrok.

Vredi jedna trezvena napomena. Ovo nije lek i ne zamenjuje psihološku ili medicinsku pomoć kada je ona zaista potrebna - industrija „blagostanja“ prečesto prodaje tehnike kao zamenu za pravo lečenje. Ali kao nešto što je besplatno, uvek pri ruci i bez neželjenih efekata, jedan minut disanja je možda najjeftiniji savet koji uopšte možeš da dobiješ. Pitanje je samo da li ćeš ga se setiti baš kada ti najviše treba.