Građevinska ofanziva koja godinama definiše skopski pejzaž - kranovi na svakom ćošku, rupe u zemlji, prašina - izgleda usporava. U aprilu je izdato 38 odsto manje odobrenja za gradnju nego lane istog meseca, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku.

Brojke su konkretne: 291 odobrenje, naspram mnogo više pre godinu dana. Projektovana vrednost ovih projekata pala je na oko 4,58 milijardi denara, ili 74,4 miliona evra - pad od čak 41,8 odsto na godišnjem nivou. Sa izdatim dozvolama gradiće se 722 nova stana, najviše u skopskom regionu (261).

Struktura govori i nešto o tome ko gradi. Visokogradnja i dalje dominira sa 208 odobrenja, dok su rekonstrukcije pale najviše. Individualni investitori podneli su dve trećine projekata, ali biznis-subjekti, iako sa manje projekata, nose preko polovine ukupne vrednosti.

Šta ovo znači za običnog građanina? Zavisi odakle gleda. Za onog ko se davi u prašini i buci od gradilišta pod prozorom, usporavanje je olakšanje. Za onog ko čeka stan po dostupnoj ceni, manje gradnje obično znači više cene - manja ponuda, isti ili veći interes. A za ekonomiju u celini, građevinarstvo je jedan od motora koji kad uspori, oseti se kroz ceo lanac - od radnika do prodavnica za materijale.

Brojka sama po sebi nije ni dobra ni loša - ona je signal. Pitanje je da li je usporavanje zdravo hlađenje pregrejanog tržišta, ili prvi znak da novac koji je dosad tekao u beton počinje da traži drugi izlaz.