Osamdesetih godina baka Fuensisle držala je radnju sa venčanicama u Granadi. Kupovala je modele, dizajnirala svoje, a deo haljina donosila je od italijanskih dobavljača. Posle njene smrti porodica je pronašla kolekciju - i Fuensisla je odlučila da se uda u jednom od tih komada.

Izbor je pao na haljinu visoke mode italijanskog brenda Linea Effe, koji odavno ne postoji, kupljenu na sajmu venčanica Fiera della Sposa u Milanu. Gola ramena, fino nabiranje preko grudi, cvetni vez, mašna na leđima i šlep sa ivicama u obliku polukrugova. „Mnogo me je iznenadio kvalitet tkanina, toliko su drugačije od onih koje se koriste danas”, kaže mlada. Krojač Fabijan napravio je šlep i mašnu odvojivim, kako bi večera prošla bez borbe sa šlepom.

Za ples je postojala druga, kraća haljina, sa ručno ušivenim aplikacijama od tkanina koje je baka sakupljala, dizajnirana zajedno sa njenom majkom i Fabijanom. Minđuše je pozajmila od tetke, cipele su bile španske proizvodnje, Flor de Asoka, a monohromatski buket hortenzija bio je vezan trakom koju je sašila prijateljica Karmen. Bez vela, sa prirodnom šminkom i kosom vezanom u rep - jer vetar na Kabo de Gati ne pita koliko je koštala frizura.

Fuensisla i Visente upoznali su se na Medicinskom fakultetu u Malagi, pošto se on doselio iz Valjadolida. Zajedno su od 2018. i imaju ćerku. Venčali su se 20. juna 2026. u Rodalkilaru, u Parku prirode Kabo de Gata u Almeriji, a obred je vodio Danijel, sveštenik i prijatelj porodice. Mesto nisu birali iz kataloga: tu su proveli svoje prvo zajedničko leto.

Proslava je bila u La Fábrica de los Genoveses, istorijskoj tekstilnoj fabrici ispred plaže Los Henoveses. Ona nikada ranije nije primila 300 gostiju, pa je prostor morao da se pripremi od nule - pod vođstvom agencije Pitimini Eventos i uz mladinu majku uključenu u svaki detalj. Lampe sa resama u kazino-stilu i živopisno cveće, inspirisano haljinom, obezbedili su Gracia y la Penca i Avibo Rental.

Najdirljiviji detalj nije bila haljina. Ćerka para i osmomesečna nećaka mlade nosile su ručno šivena odelca koja je baka napravila pre 35 godina za pričest rođaka Marka. Bilo je i trenutaka koje niko nije planirao - kao govor jednog od mladinih rođaka, u kojem je pomenuta pokojna majka Visentea.

Na Balkanu trista gostiju teško da bi ikome podiglo obrvu, a mnoge porodice se sećaju bakinih tkanina čuvanih u sanduku. Ali ovo venčanje pokazalo je nešto što se retko viđa u eri brze mode: haljina stara skoro četrdeset godina nije bila relikvija za vitrinu, već odeća koja je izdržala ceremoniju, vetar i fotografisanje. Baka nije bila na venčanju. Njen izbor jeste.