Iran najavio plan da preuzme kontrolu nad sedam podvodnih internet kabli koji prolaze kroz Hormuski tesnac. Nije rat. Nije blokada. Jednostavno: novo regulativno radno telo, nove dozvole za strane operatore, novi danci, novi zahtev svi da prolaze preko iranskih kompanija za tehničko održavanje.

Te kable su krvotok. Preko njih teče data saobraćaj između Evrope, Azije i zaljevskih država - finansijske transakcije, bankarski sistemi, cela infrastruktura interneta. Kada Iranska revolucionarna garda prethodno upozorila da kable su potencijalna meta u eskalaciji - svi su se odnosili kao loša šala. Sada to više nije pretnja; to je regulativna realnost.

Za balkansku ekonomiju ovo nije daleko. Skoro svaka bankarska transakcija, svaka SWIFT poruka, svako mobilno plaćanje putuje kroz globalnu mrežu u kojoj je Hormuz jedna od najkritičnijih tačaka. Ako Teheran odluči da uspori odobrenje stranskih operatora - ili, verovatnije, da ga uspori - posledice nisu „za Dubai". Posledice su za realan svet, uključujući i tebe kada probaš da platiš račun u inkasu u utorak naplodne.

Istovremeno, Iran je poslao desettačkasti odgovor na američku mirovnu ponudu. Poruka je preneta preko Pakistana. Uslovi zasada nisu javni, ali ključna faza od pregovora za prekin ognja - prema diplomatskim izvorima - očigledno zavisi od toga.

Pitanje nije da li će Teheran kontrolisati kable. Pitanje je - da li globalni pazar razbira to što gleda. I zašto svaki put kada nekoja država dobija moć nad digitalnom infrastrukturom, svet reaguje bavno, docna, i sa dolarima namesto sa zakanama. Hormuz već bio prekin za brodove. Sada može da bude prekin za podatke.