Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je rano jutros pogodila i zaustavila dva tankera za prevoz nafte u Hormuškom moreuzu. Još četiri su, prema istom saopštenju, ubrzo promenila kurs i vratila se nazad.

Obrazloženje je ono što vredi pročitati pažljivo. Garda tvrdi da su se tankeri kretali „nebezbednom i nelegalnom rutom“, neprijavljenim putem, uz vazdušnu pratnju američke vojske - jer su, kako stoji u saopštenju, „mislili da mogu“ proći pod uticajem Centralne komande SAD.

U istom saopštenju Garda navodi da je prethodne noći obavestila sve brodarske i osiguravajuće kompanije da ignorišu saopštenja američke komande.

To nije poruka brodovima

Poruka osiguravajućim kućama ne šalje se da bi se zaštitila plovidba. Šalje se zato što je osiguranje mesto gde se sve rešava. Ako osiguravač proceni da ruta nosi rizik, premija skače, a neke kompanije jednostavno prestaju da je pokrivaju. Tanker tada nije zaustavljen projektilom - zaustavljen je dokumentom.

Hormuški moreuz je najuže grlo svetske trgovine naftom. Svaki incident u tim vodama diže rizik, a rizik se obračunava u ceni pre nego što je iko uopšte išta ispalio.

Dve verzije, nijedna provera

Ono što nedostaje u celoj priči jesu nezavisne potvrde. Jedini izvor za događaj je sama Revolucionarna garda, preko iranske državne agencije. Koji su to tankeri, pod čijom zastavom su plovili, kakvu su štetu pretrpeli, ima li povređenih - ništa od toga nije saopšteno.

Saopštenje bez imena brodova je saopštenje namenjeno nekom drugom, ne javnosti. Teheran govori sa Vašingtonom, a vest je samo kanal kroz koji poruka prolazi.

Da li će ovo stići do nas? Hormuz ne traži dozvolu da bi uticao na tržišta - to je jedna od nekoliko tačaka na planeti gde se jedan incident obračunava svuda. A Balkan nema nijedan tanker u tim vodama, nijedan glas u toj raspravi, i nijedan način da utiče na ishod.