Vlada i opozicija se raspravljaju oko javnog duga. To samo po sebi nije vest. Vest je da obe strane koriste različite proračune za istu stvar, a obe su formalno tačne.

Jezgro spora je dug Javnog preduzeća za državne puteve - 350 miliona evra novog zaduženja. SDSM tvrdi da nije uključen u zvanične proračune i da javnost dobija nepotpunu sliku. Vlada kaže da prema Zakonu o javnom dugu on tu i ne spada.

Ko je u pravu

Tehnički - obe. Ministarka finansija Gordana Dimitrieska-Kočoska je pojasnila da je dug javnih preduzeća obuhvaćen Strategijom za upravljanje javnim dugom i Fiskalnom strategijom, ali nije deo duga centralne vlasti, pa se ne prikazuje u Budžetu na isti način kao direktne državne obaveze.

Premijer Hristijan Mickoski je dodatno objasnio isto: zajmovi JPDP-a su okvirni, sredstva se povlače postepeno, zavisno od toga kako idu poslovi na terenu i kada stižu fakture.

Sve je to tačno. I sve to ne odgovara na pitanje koje građanin zapravo postavlja: ko na kraju vraća tih 350 miliona?

Ako JPDP ne može da ih vrati iz sopstvenih prihoda, vraća ih budžet - odnosno poreski obveznik. Onda je klasifikacija računovodstvena kategorija, a obaveza je ista. Razlika „centralna vlast” naspram „javno preduzeće” važna je za statistiku i za međunarodne izveštaje. Za onoga ko plaća, adresa je ista.

Cifre koje su sporne

SDSM tvrdi da bi sa uključenim ovim obavezama javni dug mogao da premaši 11 milijardi evra. Lider Venko Filipče je upozorio da Vlada priprema novo zaduženje od 1,3 milijarde evra, koje nije predviđeno u rebalansu, i da se dug kreće ka skoro 12 milijardi evra, odnosno oko 65 odsto BDP-a.

Mickoski je odbacio optužbe za skrivanje tih 1,3 milijarde - prema njemu reč je o pripremi za buduće obaveze, uključujući otplatu dugova stvorenih prethodnih godina. Konkretno, evroobveznice uzete u vreme korona-krize.

Ovo je deo koji nije sporan

Ministarstvo finansija je potvrdilo da u 2027. godini država treba da vrati skoro 1,5 milijardi evra po osnovu hartija od vrednosti i kredita. Na to se dodaju državni zapisi sa rokom do 12 meseci, vredni oko 1,1 milijardu evra, koji takođe dospevaju 2027. Plus planirani budžetski deficit od 3,5 odsto.

Znači naredna godina je teška, bez obzira ko je broji. A rešenje koje se priprema je novo zaduženje na međunarodnom tržištu.

Rast kao odgovor

Vlada kao protivargument nudi ekonomske pokazatelje: BDP je porastao za 4,3 odsto u drugom kvartalu, naspram 3,1 odsto u prvom tromesečju. Investicije u drugom kvartalu beleže rast od 16,5 odsto.

To su dobre cifre i ne treba ih omalovažavati. Ali rast BDP-a i tempo zaduživanja su dva odvojena pokazatelja - jedan ne poništava drugi. Zemlja može istovremeno da raste i da se zadužuje brže od rasta.

Opozicija upozorava da će novo zaduženje do kraja godine biti sa visokom kamatom. To je i dalje tvrdnja, ne podatak - kamata će se znati kada obveznica izađe na tržište.

A tada će biti i najbolji trenutak za proveru. Ne po tome ko kako računa ukupnu sumu, nego po tome pod kolikim procentom nam svet pozajmljuje pare. Tržište ne čita partijska saopštenja.