Denonoćni ciklus razmene između Moskve i Kijeva ušao je u novu fazu. Posle 21 žrtve ruskog raketnog i dronskog udara na Kijev 14. maja, ukrajinski odgovor stigao je sledeće noći - i to ne u formi političke izjave, već u formi plamena nad Rusijom.

Glavna meta: rafinerija za naftu u Rjazanju, jedna od najvećih u zemlji. Kapacitet od preko 17,1 milion tona nafte godišnje. Na 450 kilometara od ukrajinske granice, i na 180 kilometara jugoistočno od Moskve. Stanovnici objavljuju video sa nekoliko dronova u nebu pre nego što su čuli eksplozije. Regionalni guverner Pavel Malkov potvrdio je tri stradala, 12 povređenih, oštećene stambene zgrade. Pun opseg štete još uvek se procenjuje.

To nije bio jedini udar. Društvene mreže iz Rusije objavile su snimke dima nad vojnim aerodromom u Jejsku, u Krasnodarskom regionu. Sergej Sobjanin, gradonačelnik Moskve, potvrdio je da je pet ukrajinskih dronova uništeno nad glavnim gradom oko ponoći - privremeno su zatvoreni letovi dvaju najvećih moskovskih aerodroma, Domodedova i Šeremetjeva. Eksplozije su evidentirane i na Krimu - u Jevpatoriji i u Saki.

Strategija Kijeva je jasna i nije nova - udri ih po parama. Dronovi sistematski gađaju rusku naftnu i gasnu infrastrukturu da bi smanjili prihod koji Kremlju ide za rat. Samo u aprilu 2026. godine, zabeleženo je najmanje 21 udar na rafinerije, gasovode i naftna postrojenja - najveća mesečna brojka u poslednja četiri meseca.

Za balkanske čitaoce postoje dve tačke pažnje. Prva: šta se dešava sa cenama nafte na međunarodnim tržištima kada glavni proizvodni kapaciteti Rusije sistematski gore? Isti fenomen koji smo osetili 2022. godine. Druga: da li eskalacija ka značajnijim ciljevima (veće rafinerije, veća teritorija udara) signalizira da Kijev bira da nastavi konflikat, a ne da ga završi? Pitanje je retoričko, ali odgovor leži u dimu.