Ima slika koje govore više od svih govora o jednakosti. Usred ekstremnog toplotnog talasa koji peče Evropu, Evropska komisija isključila je klimatizaciju u zgradi Berlemon u Briselu - ali samo na spratovima od prvog do sedmog. Viši spratovi, baš tamo gde su kancelarije komesara, ostali su rashlađeni. Feudalizam sa klima-uređajem, rekao bi neko.

Trinaestospratna zgrada je dom predsednice Ursule fon der Lajen, 26 komesara i oko 3.000 zaposlenih. Ovi poslednji dobili su SMS-poruku: „Zbog ekstremnih vremenskih uslova, klimatizacija od prvog do sedmog sprata isključuje se do kraja dana." Jedan zaposleni prijavio je temperaturu od 25,7 stepeni čak i sa uključenom klimom na osmom spratu. Zamislite kako je bilo onima bez nje.

Reakcije nisu kasnile. Anonimni službenici opisali su odluku kao „feudalizam", drugi ju je nazvao „sramnom". I zaista - institucija koja stalno drži lekcije o solidarnosti, pravednoj tranziciji i brizi za najranjivije, pri prvom pravom toplotnom udaru odlučila je ko će se znojiti, a ko ne. Po spratovima. Po hijerarhiji.

Toplotni talas usput je razotkrio i veću istinu o Evropi - samo petina domaćinstava ima klima-uređaj, a u Belgiji čak i vozovi su ostali bez rashlađivanja, pa su delovi linija bili otkazani. Ali dok se obični Evropljani bore sa vrelinom kako znaju, slika iz Berlemona ostaje kao simbol: i u najnaprednijoj birokratiji sveta, udobnost ipak teče nagore. Da li bi kod nas bilo drugačije? Verovatno ne - ali bar se ne pretvaramo da smo bolji.