Penzijska reforma koja je obećavala više, a ostavlja ispod minimuma

Dan u ekonomiji otvorilo je najneprijatnije priznanje do sada: guverner Narodne banke upozorio je da čak 80% osiguranika u drugom penzijskom stubu neće dostići ni minimalnu penziju. Reforma upakovana pre dvadeset šest godina kao moderno rešenje, pod pritiskom Svetske banke, na kraju je građanima naplatila provizije i ostavila im penzije ispod minimuma - a kada sistem propadne, spas se opet traži u toj istoj državi koju je reforma trebalo da rastereti.

Provizija da proveriš sopstveni novac

Ista logika se ponavlja na šalteru. Poslanica Monika Zajkova traži zakon protiv „šurovanja“ banaka - provizije za neaktivan račun, za proveru stanja na bankomatu, za usluge koje niko nije tražio. I regulator i opozicija kažu da banke preteruju, pa pitanje ostaje neprijatno: zašto vlast tako lako stoji na njihovoj strani? U međuvremenu se digitalni evro najavljuje do 2029., sa istom starom dilemom - udobnost je stvarna, ali stvaran je i rizik da neko gleda u svako plaćanje.

Pedeset miliona evropskog novca u nedovršenim zidovima

Gde završava novac kada niko ne odgovara, najbolje pokazuje katastar. Nedovršeni objekti upisani kao gotovi za 50 miliona evra iz IPARD-a - dvojica inženjera potpisali su da su nezavršene građevine završene, a račun za takve trikove plaćaju svi koji pošteno čekaju u redu. Na istoj ravni je i odbrana: Makedonija najavljuje 3,5% BDP-a za odbranu, u društvu koje se još uvek bori sa platama - svaki dinar za tenkove je dinar manje za bolnicu.

Rekonstrukcija koja menja fotelje, ne politike

Na političkom terenu, SDSM je ocenio najavljenu rekonstrukciju vlade kao samo zamenu fotelja, ništa za građane - ako smenjeni ministri vode iste politike, promena je nova raspodela mesta za istim stolom. Istovremeno je procurela i tajna nota sa imenima i oružjem obezbeđenja premijera Mickoskog u Bugarskoj. Bugarska se ogradila, ali činjenica ostaje: nota je procurela ili sa jedne ili sa druge strane, a pitanje više nije čija je krivica, već ko sada ima pristup.

Kada automobil i granica postanu oružje

Sa ulica su stigle dve vesti koje mere isti problem - koliko je lako pobeći od odgovornosti. Sait Saitov je ekstradiran posle šest meseci, nakon što je bez vozačke dozvole pregazio 79-godišnju ženu u Kapištecu i istog dana prešao granicu. A u drugom slučaju, Skopljanin je namerno udario motociklistu i vukao ga ulicom - razlika između nesreće i napada je u jednoj reči: namerno.

Građani koji nisu čekali institucije

Nije sve bilo u znaku propuštene odgovornosti. U Prilepu su građani uzeli metle umesto da komentarišu i za nekoliko dana sredili vrtić i internat - dokaz da kada institucije rade malo, ljudi sami podignu ono što je njihovo. A u Ohridu je 65 dece iz četiri zemlje pronašlo zajednički jezik koji odrasli na Balkanu teško nalaze - podsetnik da podele nisu urođene, već naučene. Istovremeno je samo troje učenika u Bitolju izabralo poljoprivredu - i tu pitanje nije da li se nastavnici trude, već zašto bi dete biralo struku koju država decenijama zapostavlja.

Svet: rat sa evropskom adresom i zemlja koja se trese

Napolju, rat protiv Irana dobio je evropsku adresu - Iran je optužio NATO za saučesništvo nakon što je 500 aviona poletelo sa baza u Italiji, a kao učesnik se pominje i Rumunija. SAD su saopštile da su ubile visokog vođu ISIS-a u Siriji, još jednu „prekretnicu“ u ratu koji nema kraja. A na Balkanu je odjeknula i pobuna protiv projekta od 1,4 milijarde Ivanke i Kušnera u Albaniji - strani kapital i zakoni menjani preko noći, scenario bolno poznat i kod nas.

Venecuela pod ruševinama, a Balkan zna taj jezik

Najteža vest dana stigla je iz Karakasa. Dva zemljotresa za 39 sekundi razorila su Venecuelu - prvi jačine 7,2, a samo nekoliko sekundi kasnije drugi od 7,5 stepeni. Proglašeno je vanredno stanje, srušile su se zgrade, a Američki geološki zavod upozorio je da broj poginulih može biti veoma visok. Balkan poznaje jezik zemljotresa bolje od mnogih - Skoplje 1963, Zagreb i Petrinja nedavno - i upravo zato vest iz Karakasa nije daleka, već podsetnik da u prvim satima vredi samo solidarnost.

Lakša nota: košarka i rukomet na vrhu

Za kraj, nešto što ne nosi istu težinu. Adetokumbo napušta Milvoki posle 13 godina, a naša reprezentacija naturalizuje novog igrača za Evropsko prvenstvo. I jedna vest za ponos: gol Manaskova proglašen je najlepšim u Ligi šampiona, a Vardar je ponovo među evropskom elitom.

Ako nešto vezuje teži deo dana, to je ista nit: institucije koje mnogo obećavaju a malo odgovaraju, i građani koji sve češće sami plaćaju razliku - bilo provizijom, penzijom ispod minimuma ili metlom u ruci. Ostalo, od Karakasa do evropske elite, samo nas podseća na veličinu sveta oko nas.