Venecuela je doživela jednu od najjačih seizmičkih noći u poslednjem veku. U utorak uveče, oko 18:04 po lokalnom vremenu, zemlju su zatresla dva razorna zemljotresa jedan za drugim - prvi jačine 7,2 stepena, a samo 39 sekundi kasnije drugi od 7,5 stepeni. Epicentri su bili u oblasti Jarakuj, zapadno od Karakasa, na plitkim dubinama od 22 i oko 10 kilometara, što udar na površini čini još jačim.

Zemljotresi su udarili upravo na državni praznik, kada Venecuela obeležava bitku kod Karaboba iz 1821. U Karakasu i okolini srušile su se zgrade, naročito u kvartu Čakao, gde su najmanje dve građevine potpuno urušene, a spasioci su izvukli 18 ljudi. Na terenu je raspoređeno preko 500 spasilaca, snabdevanje gorivom ka glavnom gradu bilo je prekinuto, a prijavljeni su i prekidi interneta.

Tačan broj žrtava još nije potvrđen. Američki geološki zavod izdao je ozbiljno upozorenje preko svog modela za procenu - postoji realan rizik da broj poginulih bude veoma visok, što znači da je operacija spasavanja u narednim satima od životne važnosti. Ovakve procene nisu konačne brojke, već poziv da se mobiliše sve što ima pre nego što bude kasno.

Privremena predsednica Delsi Rodrigez proglasila je vanredno stanje da bi se mobilisali svi resursi i ljudi, dok su SAD saopštile da su spremne da odmah pomognu. U ovakvim trenucima političke podele obično padaju u drugi plan - kada se kuće ruše, ne pita se ko je na vlasti, već koliko brzo će stići pomoć.

Balkan zna jezik zemljotresa bolje od mnogih. Skoplje 1963, Zagreb i Petrinja nedavno - region pamti kako brzo jedan grad može da se pretvori u ruševine i kako sporo se potom diže. Zato vest iz Karakasa nije daleka: to je podsetnik da smo pred snagom zemlje svi jednaki, i da je jedino što vredi u prvim satima solidarnost, a ne računica.