Venecuela se bori sa posledicama najjačeg zemljotresa koji je pogodio ovu zemlju za više od jednog veka. Dva snažna potresa u sredu uveče ostavila su za sobom hiljade mrtvih, ranjenih i nestalih - a sat za spasavanje onih zarobljenih pod ruševinama nemilosrdno otkucava.

Brojke su zastrašujuće. Prvi zemljotres bio je jačine od 7,2 stepena, a drugi čak 7,5 - najjači u Venecueli od 1900. godine naovamo. Epicentar je bio blizu grada Morona, oko 168 kilometara zapadno od Karakasa, na maloj dubini koja je štetu učinila razornom. Zasad je potvrđeno najmanje 235 poginulih i preko 4.300 ranjenih, ali najteža je druga cifra: preko 50.000 ljudi vodi se kao nestalo.

Spasioci trče protiv onoga što stručnjaci nazivaju „zlatnim prozorom" - prvih 48 do 72 sata posle zemljotresa, perioda u kome je najverovatnije da ljudi pod betonom još uvek budu pronađeni živi. Ali uslovi su očajni: ekipe nemaju dovoljno opreme, a na nekim mestima spasioci kopaju uz svetlo mobilnih telefona. Glavni međunarodni aerodrom je zatvoren zbog oštećenja, što otežava i dolazak pomoći.

Svet reaguje - timovi i pomoć stižu iz SAD-a, Švajcarske, Meksika, Katara i drugih zemalja; Švajcarska je poslala 80 specijalista sa psima tragačima i 18 tona opreme, a SAD su obećale značajnu finansijsku i logističku podršku. Ovakva mobilizacija je ohrabrujuća, ali i podsetnik koliko zavisimo od drugih kada priroda udari jače nego što bilo koji sistem može da izdrži.

Za čitaoca na Balkanu, ova tragedija nije toliko daleka koliko izgleda na karti. I mi živimo na seizmički nemirnom tlu; i naši gradovi imaju zgrade koje nikada nisu testirane stvarno jakim potresom. Venecuela je danas surovo pitanje upućeno svakoj zemlji: kada dođe naš zemljotres, da li ćemo biti spremni - ili ćemo i mi kopati uz svetlo telefona?