Drugi penzijski stub dobija multifondove: do 45 godina rizičnije, preko 57 sigurnije, a garancija nema

Ministarstvo za socijalnu politiku, demografiju i mlade poslalo je Sobranju predlog izmena Zakona o obaveznom kapitalno finansiranom penzijskom osiguranju. Time je jasno da drugi penzijski stub neće biti ugašen, niti će novac biti prebačen u državni Fond penzijskog osiguranja, temu koju je otvorio sam premijer Hristijan Mickoski kada je pomenuo mogućnost nacionalizacije sredstava.

Umesto toga, stižu multifondovi. Svaki obavezni penzijski fond imaće tri portfolija: rastući, balansirani i konzervativni. Rastući je za mlađe, sa rizičnijim plasmanima i najvećim očekivanim prinosom. Konzervativni je za one pred penzijom, sa niskim rizikom, niskim prinosom i visokom likvidnošću.

Izbor će zavisiti od godina. Osiguranik do 45 godina moći će da izabere rastući ili balansirani portfolio, od 45 do 57 godina bilo koji od tri, a preko 57 godina balansirani ili konzervativni. Ko ne izabere, biće raspoređen automatski: do 45 godina u rastući, od 45 do 57 u balansirani, a preko 57 godina u konzervativni portfolio. Penzijska društva moraće pre potpisivanja ugovora da informišu osiguranika o pravilima.

Logika je jednostavna: mlad čovek ima vremena da nadoknadi gubitke iz loše godine na tržištima, a stariji nema. Ali tu važi upozorenje koje se retko izgovara naglas: veći potencijalni prinos ne znači zagarantovano veću penziju, jer svaka investicija nosi rizik.

Reč je o mnogo novca. U tri privatna obavezna fonda, KB Prvo, Sava i Triglav, učlanjeno je preko 630.000 ljudi, a njihova ukupna vrednost je oko 3,5 milijardi evra. Premijer je ranije izjavio da „veliki deo korisnika drugog stuba neće biti zadovoljan onim što će videti na svojim računima”. Asocijacija društava za upravljanje penzijskim fondovima upozorila je da bi prebacivanje novca u državni fond donelo samo privremeno olakšanje i podsetila da su sredstva lična imovina koja se nasleđuje.

Multifondovi su smireniji odgovor od nacionalizacije, ali ne odgovaraju na pitanje koje je otvorio sam premijer. Ako ljudi nisu zadovoljni računima, da li je problem bio u tome što nisu imali izbor rizika, ili u visini doprinosa i prinosa koje su fondovi do sada ostvarili? Predlog je za sada u skupštinskoj proceduri, a konačna pravila zavisiće od toga šta izađe iz poslaničkih klupa.