Osam pozorišta u italijanskom regionu Marke ušlo je u svetsku baštinu UNESKO-a: lože su se kupovale kao imovina i ostavljale deci

U Italiji postoji region koji zovu „region sto pozorišta”. To je Marke, u središnjem delu jadranske obale. Ovog leta, na zasedanju u Busanu, u Južnoj Koreji, UNESKO je na Listu svetske baštine stavio sistem od deset istorijskih pozorišta iz 18. i 19. veka u središnjoj Italiji - osam od njih je upravo u Markeu.

Priča o ovim salama nije priča o knezovima i kardinalima. Pozorišta su građena uz pomoć samih stanovnika. Porodice su mogle da kupe ložu, postanu suvlasnici dela sale i potom je ostave deci, kao stan ili njivu. Odlazak u pozorište bio je društveni događaj: tamo se išlo da te vide, a najzanimljivije se nije uvek dešavalo na sceni. Zamislite ložu u tapiji, pored kuće i vinograda - i duge porodične svađe ko će je naslediti.

Osam pozorišta u Markeu rasuto je po malim gradovima sa svojim karakterom. Teatro Giovanni Battista Pergolesi u Jeziju nosi ime kompozitora, koji je tamo rođen. Teatro Ventidio Basso je u Askoli Pičenu, Teatro Serpente Aureo u Ofidi, gradu poznatom po čipki pletenoj na kalemima, a Teatro dell'Aquila u Fermu ima pet redova loža oko scene. Slede Teatro Lauro Rossi u Mačerati, Teatro Feronia u San Severino Markeu, Teatro Gentile u Fabrijanu, gradu vekovima povezanom s proizvodnjom papira, i Teatro Bramante u Urbaniji, poznatoj po keramici.

Druge dve sale iz sistema su van regiona: Teatro Comunale u Imoli, u Emiliji-Romanji, i Teatro Sociale u Ameliji, u Umbriji. Sva i danas rade - opera, koncerti, predstave i festivali. Nisu muzeji s užetom ispred ulaza, nego žive sale.

Ako planirate put, Jezi je prirodan početak. Askoli Pičeno nudi trgove i fasade od travertina, Fermo stari grad koji vredi polako prošetati, a Mačerata jedan od najstarijih univerziteta na svetu i astronomski sat na Gradskoj kuli. Blizu je i Urbino, renesansni grad koji je takođe pod zaštitom UNESKO-a, kao i Rekanati, rodno mesto pesnika Đakoma Leopardija.

Region nije samo scena. Rivijera Konero ima bele stene i skrivene uvale, među kojima i plažu Due Sorelle, a u pećinama Frasasi, u dvorani zvanoj Ankonski ponor, navodno bi mogla da stane cela milanska katedrala. Marke je dokaz da nasleđe ne mora da bude palata vladara - ponekad je to loža koju je jedna porodica platila i čuvala generacijama.