Dok se Evropa mesecima hrani prognozama o ratu s Rusijom, vrhovni komandant NATO-a za Evropu, američki general Aleksus Grinkevič, kaže nešto što se kosi s tom atmosferom: Rusija ne traži konflikt s Alijansom. „Vrlo pažljivo sam proučavao obaveštajne podatke. Rusija ne traži konflikt", izjavio je on na vazduhoplovnom sajmu u Berlinu, upitan za mogući ruski udar na baltičke zemlje.

Prema Grinkeviču, Moskva dobro razume odbranbenu prirodu NATO-a i vojnu prednost Alijanse - pa otuda i zaključak da otvoreni sukob nije u njenom interesu. Rečenica koja trenutno zvuči gotovo buntovnički, jer se kosi s dominantnim tonom koji traži stalnu pripravnost za najgore.

Ali isti taj sajam doneo je i suprotan glas. Nemački general Kristijan Frojding tvrdio je da u NATO-u postoji konsenzus da bi sukob s Rusijom mogao da se dogodi i pre 2030. godine. Dvojica visokih vojnih ljudi, ista sala, suprotne procene - i obojica tvrde da čitaju podatke.

I tu je pitanje koje se retko postavlja glasno: ako se najviši vojni umovi ne slažu da li rat dolazi ili ne, na osnovu čega se tačno grade budžeti, strahovi i naslovi? Za region koji previše dobro zna šta znači kada se politika hrani pretnjom rata, ovakva neusaglašenost nije akademski detalj. Pretnja prodaje - i oružje, i budžete, i strah. Pitanje je samo kome se isplati da je održava živom.