Donji dom Kongresa SAD usvojio je rezoluciju kojom traži povlačenje američkih oružanih snaga iz neprijateljstava protiv Irana - i to glasovima dela republikanaca koji su okrenuli leđa sopstvenom predsedniku. Rezultat: 215 za, 208 protiv, sa četvoricom republikanaca na strani demokrata.

Rezolucija, koju su predložili demokrate, eksplicitno nalaže: Kongres upućuje predsednika da povuče snage iz vojnih dejstava protiv Islamske Republike Iran. Tramp je započeo američko uključivanje 28. februara 2026 - sad, nekoliko meseci kasnije, sopstveni parlament mu šalje poruku.

Gest je uglavnom simboličan. Tramp ima pravo na veto, a za nadglasavanje veta potrebna je dvotrećinska većina u oba doma - nešto što se trenutno smatra gotovo nemogućim. Slična mera u kasnom maju prošla je proceduralno glasanje u Senatu, posle sedam prethodnih neuspešnih pokušaja.

Demokrate su glasanje opisali kao „snažnu i nedvosmislenu poruku Donaldu Trampu od američkog naroda" i poručili da je vreme da se završi „ovaj nezakonit i krajnje nepopularan rat". Ustavno, samo Kongres ima moć da objavi rat - argument koji Bela kuća zaobilazi tvrdeći da je sukob završen zbog postojećeg primirja.

Ali demokrate uzvraćaju: američke snage su još uvek angažovane u sprovođenju blokada iranskih luka. Znači, rat de fakto, mir na papiru.

Za balkanskog čitaoca, scenario je poznat do bola - izvršna vlast koja vodi rat bez istinskog odobrenja parlamenta, a zakonodavni dom koji glasa hrabro baš kad zna da glas nema posledica. Koliko puta smo videli institucije koje „reaguju" tek kad reakcija ništa ne menja? Demokratija izgleda drugačije kad je simbol sve što je ostalo.