Američka savezna sutkinja Sara Hil presudila je da je zamenik šerifa u Talsi, u Oklahomi, prekršio prava iz Četvrtog amandmana jedne žene kada je bez naloga pretražio njenu registarsku tablicu u bazi Flock Safety. Razloga za pretragu, prema sutkinji, nije bilo - „osim činjenice da je [vozilo žene] imalo kalifornijske registarske tablice”.

Zamenik šerifa zatim je iskoristio istoriju njenih putovanja iz Flocka kao deo obrazloženja za pretres automobila, gde je navodno pronašao 91 funtu (oko 41 kilogram) metamfetamina. Sutkinja je presudila da svi dokazi prikupljeni posle pretrage u Flocku „moraju biti izbačeni kao plod otrovnog drveta”. Ustav nije pitao za količinu droge.

Hil se nije zaustavila na jednom slučaju. „Ovo je vrsta neselektivnog masovnog nadzora”, napisala je. „Nije usmeren na jednog pojedinca. To je alat koji prikuplja informacije o svim vozilima koja prolaze pored bilo koje kamere povezane u mrežu, u svako doba, i servira ih policiji na zahtev.” Praćenje ljudi, čak i na javnim mestima, prema njoj postaje ustavno problematično kada policija može pasivno i bez izbora da beleži nečija kretanja duže vreme, a zatim te podatke koristi za šta hoće i kada joj odgovara.

Presuda ne stvara obavezujući presedan, ali je jedna od prvih u kojima savezni sudija kaže da je pretraga u Flocku neustavna. Stiže u trenutku kada sistem kritikuju i levica i desnica. Više lokalnih i državnih vlasti, među njima Florida i Teksas, najavilo je da će prestati da koristi tehnologiju, a senator Berni Sanders u petak je predložio zakon, Block Flock Act, kojim savezne agencije ne bi smele da koriste automatske čitače registarskih tablica.

Kamere koje čitaju tablice nisu samo američka priča. Pitanje koje je otvorila sutkinja iz Oklahome važi svuda: koliko dugo se čuvaju podaci o tome gde smo vozili i ko sme da ih pretražuje bez naloga? Ako se ovakav sistem širi i kod nas, da li će iko postaviti to pitanje pre nego što se kamere montiraju?