London je uhvatio tanker, Moskva uzvratila rečima - a u celoj predstavi, niko ne govori o onome što se zaista dešava kod kuće. Britanski premijer Kir Starmer objavio je da je naredio oružanim snagama da presretnu naftni tanker iz takozvane ruske „flote u senci" dok je prolazio kroz Lamanš. Operacija je, tvrdi on, bila uspešna i predstavljala „još jedan udarac po Rusiji".

Odgovor iz Moskve nije kasnio, i bio je oštar. Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije, napao je Starmera na mreži X rečima koje udaraju baš tamo gde boli: da je umesto da „presretne sopstvene probleme", premijer skrenuo britansku javnost ka spoljnom neprijatelju da bi joj odvukao pažnju od domaće krize. Diplomatski - ne. Tačno - možda više nego što bi London hteo da prizna.

„Flota u senci" je mreža brodova za koje Zapad tvrdi da pomažu Rusiji da zaobiđe sankcije i nastavi da izvozi naftu. Za London, operacija u Lamanšu deo je šire strategije pritiska na rusku energetsku logistiku. Za Moskvu, to je politička provokacija i pokušaj britanske vlade da prikrije domaći haos novom dozom konflikta sa Rusijom.

Balkan ovu igru zna napamet. Kad vlast kod kuće gori, uvek se nađe spoljni neprijatelj - stvaran ili izmišljen - ka kome se svrne gnev naroda. Pitanje nije da li Starmer ima pravo na tanker; pitanje je zašto baš sada, i kome odgovara da se debata preseli sa londonskih ulica na otvoreno more. Kad politika traži spektakl, brod je samo rekvizit.