Jedan kilogram meda iz košnice umesto deset: pčelari 2026. nazivaju jednom od najgorih godina, a na mrežama se nudi med po 300 denara kilogram

U kumanovskom kraju, od jednog pčelinjeg društva obično se izvadi 10 do 15 kilograma meda. Ove godine deo pčelara izvadio je oko jedan kilogram, a iz nekih košnica nije bilo šta ni da se izvadi. U prilepskom kraju, gde je prosek u dobrim godinama bio 8 do 10 kilograma, kod dela proizvođača pao je na dva do tri, a kod nekih na nulu.

„Pčelarim više od 30 godina i tvrdim da je ovo jedna od najslabijih godina po proizvodnji u proteklih pet decenija”, rekao je Dejan Boškoski, predsednik prilepskog pčelarskog društva „Bratstvo”, na otvaranju 17. Festivala meda u Prilepu. U prilepskom kraju pčelari oko 150 pčelara.

Vreme, vatra i prazni pašnjaci

Pčelari opisuju sezonu kao niz udaraca: hladnoća i kiša u proleće, baš kad cvetaju medonosne biljke, pa žege i suša. Brojke to potvrđuju - septembar 2026. bio je oko jedan stepen topliji od proseka za period 1991-2020, a padavine su bile 48 odsto ispod proseka. U Mariovu su, pak, požari uništili mnogo pčelinjih društava, pa je udruženje skupljalo novac da pomogne kolegama.

Postoji i razlog koji se ne vidi u vremenskoj prognozi. Sa smanjenjem stoke, planinski pašnjaci se više ne pasu, a tamo gde su ranije rasle medonosne biljke, sada raste trnje koje pčele ne koriste.

Subvencije naspram računa

Ministar poljoprivrede Borče Serafimovski na 29. „Danima makedonskog pčelarstva” u Bitolju priznao je da je proizvodnja smanjena i da su klimatske promene „realnost” kojoj moramo da se prilagodimo. Država je u martu isplatila 21,4 miliona denara na 1.021 pčelara, što je u proseku oko 21.000 denara po pčelaru, a za svako registrovano prezimljeno društvo predviđeno je 600 denara. Pčelari odgovaraju da ulažu pet do šest puta više od toga.

Tome se dodaje i tržište. Na društvenim mrežama reklamira se med po 4 kilograma za 1.200 denara - 300 denara kilogram, u godini kad pravog meda gotovo nema. Pčelari upozoravaju na falsifikovani med na mrežama i na jeftin, sumnjiv uvozni med, i savetuju da se kupuje od poznatih proizvođača. Prilepski pčelari dogovorili su se da bar za vreme festivala ne dižu cenu.

Ako pčelar dobija 600 denara za društvo koje jedva preživi zimu, a na mrežama se nudi med po cenama sa kojima domaći proizvod ne može da se takmiči, ko će onda ostati da čuva pčele?