Nacrt prostornog plana do 2040: Makedonija će nastaviti da se prazni, a skoro svaki treći stan je nenaseljen

Makedonija će nastaviti da gubi stanovništvo. To nije poruka opozicije niti pesimističnog kolumniste, već zaključak stručnjaka koji su u Bitolju predstavili Nacrt prostornog plana države do 2040. godine, na regionalnoj stručnoj raspravi za prespansko-pelagonijski region. Dokument je još nacrt i nije usvojen.

Slika je poznata, samo je sada napisana u državnom dokumentu: negativan prirodni priraštaj u svim planskim regionima, starenje, intenzivne migracije i sve veća koncentracija stanovništva u Skopskom regionu. Skopski i Pološki region su izuzetak, ali ni oni neće okrenuti trend ukupnog smanjenja stanovništva.

Najteži podatak odnosi se na sela. Naseljena mesta sa najviše 100 stanovnika čine skoro polovinu svih naseljenih mesta u državi, a u njima živi samo oko jedan odsto stanovništva. Ona postoje više na mapi nego u svakodnevnom životu.

Stanovi bez ljudi

U stanovanju je paradoks još veći. Intenzivna stambena izgradnja stvorila je veliki stambeni suficit: broj stanova premašio je projekcije iz prethodnog prostornog plana za oko 114.000, a skoro trećina stanova je nenaseljena. Tržište stanovanja skoro je potpuno prepušteno privatnom sektoru, sa malim brojem stanova u državnom vlasništvu.

A šta stručnjaci navode kao prvu meru protiv iseljavanja? „Lakše rešavanje stambenog pitanja, posebno za mlade generacije”, rekla je Dušica Trpčevska-Angelković iz Agencije za planiranje prostora. Dakle, stanova ima - nedostupni su.

U poljoprivredi je trend isti. Mladi gube interesovanje, napuštaju se obradive površine i sela, poljoprivredno zemljište prenamenjuje se u građevinsko, a organska proizvodnja je ispod jedan odsto ukupne, uprkos povoljnim uslovima.

„Zapadnu Makedoniju ste zapustili”

Najoštriji glas došao je iz sale. Ljupčo Stojanovski, stručnjak za životnu sredinu sa 40 godina iskustva, poručio je planerima da osovina razvoja na njihovoj mapi ide ka istoku i jugu, a na zapadu nema ničega. „Od Bitolja do Skoplja vozom putujemo 6 sati, užas neviđeni”, rekao je i podsetio da gradskog voza Bitolj-Prilep, koji je promovisao ministar, još nema.

Nacrt plana odgovara ambicijom: da Bitolj, Strumica i Ohrid budu na 90 minuta od Skoplja vozom, preko brze pruge, devijacije od Gradskog ka Rosomanu i Raecu i tunela ispod Pletvara do Prilepa. Pominju se i ekspresni put Bitolj-Ohrid, autoputska veza do graničnog prelaza Medžitlija, 16 akumulacija na rekama u regionu, elektrana na biomasu i mogućnost da Nidže dobije status nacionalnog parka.

Od „šest sati” do 90 minuta veliki je skok za jedan dokument koji zasad sadrži planska rešenja i razvojne smernice, a ne projekte sa utvrđenim rokovima. Pitanje je koliko će ljudi ostati u Bitolju do trenutka kada voz konačno stigne do njega.