Osamdeset pet i po miliona evra za rekonstrukciju studentskih domova i resursnih centara. Preko pet hiljada učenika i studenata treba da dobije bolje uslove. Rok je decembar 2031. godine, a već se najavljuje da konačna cena može da premaši sto miliona evra.

Novac nije jednostavna budžetska stavka. Šezdeset miliona evra je kredit Nemačke razvojne banke KfW - dakle dug koji se vraća. Dvadeset jedan milion evra je grant Evropske unije, a 3,85 miliona obezbeđuje Ministarstvo obrazovanja i nauke. Zahvat nosi ime „Energetski efikasna rehabilitacija studentskih domova i resursnih centara”.

Sedam godina za dva doma

Prva sredstva za ovu namenu obezbeđena su još 2019. godine. Sedam godina kasnije, završena su dva doma - „Stiv Naumov” u Autokomandi, gde su radovi pri kraju, i „Kuzman Josifovski-Pitu” u Centru, za koji se očekuje da bude gotov do kraja godine.

Razlozi za kašnjenje su gotovo karikaturalni, ali istiniti. Niko nije sačuvao originalnu dokumentaciju iz vremena kada su objekti građeni. U katastru su bile upisane stotine kvadrata tamo gde ih nema, a izostavljene stotine kvadrata tamo gde postoje. Odobrenja su se dobijala sporo. I pošto je novac stajao na računu a da se nije trošio, država je platila oko 120.000 evra samo zato što ga nije iskoristila na vreme.

To je cena nesposobnosti, izražena u brojci. Sto dvadeset hiljada evra, potrošeno ni na šta, dok su studenti živeli u zgradama iz pedesetih i šezdesetih godina.

Mazut u centru Skoplja, do nedavno

Dom „Kuzman Josifovski-Pitu” grejao se na mazut - u centru Skoplja, u gradu koji se svake zime guši. Kotao je sada očišćen i zapečaćen, zgrada je priključena na centralno grejanje, a na krovu je mala fotonaponska elektrana. Ugrađeni su troslojni prozori, nova izolacija, nove instalacije.

Projekat je podeljen u tri faze i obuhvata devet studentskih domova, jedan učenički i šest resursnih centara. Druga faza, sa sedam domova, je u završnoj fazi tendera. Četiri objekta - u Ohridu, Prilepu, Štipu i dom „Tome Stefanovski Senić” u Skoplju - obnavljaće se prema standardu bliskom zgradama sa gotovo nultom potrošnjom energije, uz projektantsku podršku nemačkog instituta „Fraunhofer”.

Procene su da će se nakon završetka svih rekonstrukcija godišnje emitovati 3.400 tona manje ugljen-dioksida, a potrošnja električne energije smanjiti za oko 7.700 megavat-časova - količina koju godišnje potroši oko 1.300 domaćinstava u zemlji.

Sve to zvuči dobro. Jedno pitanje ipak ostaje: rekonstrukcija znači i znatno manji kapacitet ležajeva. Domovi će biti kvalitetniji, ali će u njima živeti manje studenata. Leti će raditi kao hostel kako ne bi bili, kako je rečeno, „rupa bez dna”.

Dakle - bolji uslovi za manje ljudi. Ko će se pobrinuti za one koji te ležajeve neće dobiti, niko nije rekao. A to je pitanje koje će stići mnogo pre 2031. godine.