„Čestitamo, Finska, dostigli ste vrhunac bezbednosti” - rečenica koja iz Moskve zvuči kao pretnja, a ne kao čestitka.

Dmitrij Medvedev, potpredsednik ruskog Saveta bezbednosti i bivši predsednik Rusije, objavio je na mreži X da je Finska od sada na spisku ruskih nuklearnih meta. Povod je konkretan: finski predsednik Aleksander Stub je 1. jula potpisao izmene Zakona o nuklearnoj energiji kojima se dozvoljava uvoz, tranzit i prevoz nuklearnog oružja kroz finsku teritoriju. Medvedev se nije uzdržao od sarkazma: „Finska je ukinula zabranu primanja nuklearnog oružja na svojoj teritoriji. Šta to menja za Fince? Samo jednu sitnicu: njihova zemlja je sada na spisku ruskih nuklearnih meta.”

Finska, naravno, nije ovo uradila iz hira. Izmena usklađuje finsko zakonodavstvo sa članstvom u NATO-u - zemlja koja je vekovima gradila neutralnost, a posle ruske invazije na Ukrajinu za nepune dve godine ušla u Alijansu i potpuno promenila svoju bezbednosnu doktrinu. Finski ministar odbrane Anti Hakenen pojasnio je da nova pravila omogućavaju Finskoj da u potpunosti koristi nuklearni kišobran NATO-a. Stub je, pak, dodao da Finska ne planira da stacionira savezničko nuklearno oružje na svom tlu - želi samo punopravno članstvo bez ograničenja.

Znači, zakon otvara mogućnost, ali ne donosi nijednu bombu na finsko tlo - bar zasad. To nije sprečilo Medvedeva da stvar pretvori u pretnju, što je njegova specijalnost poslednjih godina: što je veća retorika, to je manji stvarni potez iza nje. Pitanje je koliko ovakvih „spiskova meta” već postoji i koliko ih je prava strategija, a koliko predstava za domaću publiku.

Za čitaoca na Balkanu, ova razmena je podsetnik koliko brzo se menjaju pravila evropske bezbednosti. Zemlja koja je generacijama živela kao tampon između Istoka i Zapada, za dve godine stala je na jednu stranu linije - i odmah dobila pretnju za uzvrat. Balkan poznaje i tampon-zone i spiskove meta iz svoje prošlosti. Pitanje koje ostaje jeste da li Evropa ulazi u period kada nuklearna retorika ponovo postaje svakodnevica, a mi smo primorani da se naviknemo na nju kao na vremensku prognozu.