Dok deo istočnog krila NATO-a glasno poziva na konfrontaciju s Rusijom, jedan balkanski predsednik se usudio da kaže naglas ono što mnogi u savezu misle tiho. Hrvatski predsednik Zoran Milanović nazvao je „neodgovornima" pozive baltičkih zvaničnika na napad na rusku oblast Kalinjingrad.

Povod su bile izjave litvanskog ministra spoljnih poslova Kestutisa Budrisa, koji je rekao da NATO mora da pokaže sposobnost da probije rusku odbranu u Kalinjingradu i potencijalno uništi ruske protivvazdušne sisteme i raketne baze tamo. Milanović, govoreći na ceremoniji povodom osnivanja hrvatske vojske, bio je direktan: ovakve stvari ne smeju da se izgovaraju olako.

„Pozivi i apeli kakve slušam nedelju za nedeljom od visokih predstavnika određenih baltičkih država - da se napadne oblast Kalinjingrad. Takve stvari ne treba govoriti", izjavio je Milanović. Poenta mu je bila jasna: članstvo u NATO-u nije opravdanje za nepromišljene izjave koje mogu da isprovociraju direktan sukob s nuklearnom silom.

Stvar je uokvirio i kao pitanje savezničke kohezije - države koje uživaju kolektivnu odbranu nose i recipročnu odgovornost da ne izazivaju krize kroz zapaljive izjave. Drugim rečima: ako smo svi u istom savezu, ne može jedni da bacaju iskre a drugi da gore.

Budris je kasnije pokušao da omekša reči, tvrdeći da su bile namenjene za „javno obrazovanje", a ne kao direktna pretnja Moskvi - i da je cilj bio da se razbije percepcija o Kalinjingradu kao neprobojnom bastionu. Omekšavanje uvek dolazi posle, kada je izjava već napravila štetu.

Za balkanskog čitaoca, ovo je redak trenutak: glas opreza dolazi iz našeg regiona, ne iz centara moći. Da li će Evropa poslušati - ili će opet reagovati tek kada bude prekasno? Istorija kontinenta pokazuje da zapaljive reči retko ostaju samo reči.