Mladina haljina obično krije priču, ali retko tako slatku - bukvalno. Sandra, poslastičarka po profesiji, na svoju haljinu za venčanje sa Havijerom zatražila je nešto što dotad niko nije tražio: izvezene kroasane i poslastičarske detalje. „Htela sam nešto što me opredeljuje i što je povezano sa mojim svakodnevnim poslom i strašću", priča ona. „Sećam se lica svih kojima sam rekla da želim kroasane izvezene na haljini."

Haljinu je izradila Kristina Valenzuela iz Valenzuela Atelier - model koji se menja tokom dana. Korseten gornji deo sa širokim rukavima koji se vade, bela haljina koja se za svečani deo pretvara u pravu donju suknju u boji šampanjca, i ogrtač izvezen kristalima i biserima. Ali najjači detalj nisu bili kroasani. Na haljini su bili izvezeni i inicijali najbližih koji nisu mogli da prisustvuju - njene majke, babe i dede - „da budu sa mnom nekako na taj poseban dan".

Venčanje se održalo u crkvi San Nikolas el Real u Gvadalahari, a proslava na imanju Soto Mosanake blizu Madrida. Buket je bio od bledožutih gerbera - omiljenog cveća njene majke - a na minđušama i privesku stajao je kamen izrađen sa pramenom kose majke. Detalji nisu bili za fotografiju, nego za pamćenje.

Kod nas je svadba ozbiljna stvar, ponekad teža od samog braka - sa spiskovima gostiju, obavezama i pritiskom da sve bude „kako treba". Zato priča kao ova podseća na nešto jednostavno: najlepši detalji jednog venčanja nisu oni koji koštaju najviše, nego oni koji znače najviše. Jedan izvezeni kroasan kaže više o mladi od koje bilo skupocene tijare.